Uhapšenom Merčepu određen pritvor

Merčep, koga optužnica tereti za ratne zločine nad Srbima u Zagrebu i Pakračkoj poljani 1991, pred istražnim sudijom Županijskog suda u Zagrebu odbacio optužbe.

Njegov advokat Marko Ujević izjavio je da Merčep nije stigao da se izjasni o celom slučaju, jer je predmet "izuzetno opširan".

On je naveo da očekuje da će zagrebačko državno tužilaštvo u ponedeljak tražiti jednomesečni pritvor.

Agencija Hina navodi da je, posle saslušanja, Merčep prebačen u zatvorsku bolnicu zbog lošeg zdravstvenog stanja, jer je ranije pretrpeo moždani udar.

Hapšenju Tomislava Merčepa prethodila je dugogodišnja kriminalistička istraga, saopštila je hrvatska policija.

Merčep se dovodi u vezu sa zločinima počinjenim na Zagrebačkom velesajmu, u "Paviljonu 22" koji je po izbijanju rata pretvoren u provizorni koncentracioni logor u koji su dovođeni zagrebački Srbi, kojima se zatim gubio svaki trag.

Sudbinu ljudi sa zagrebačkog velesajma otkrili su u poratnim godinama pojedini pripadnici Merčepove specijalne policije. Jedan od njih, MIro Bajramović, objasnio je kako su kidnapovani u Zagrebu završili u grobnicama na Pakračkoj poljani.

B92 će ekskluzivno prikazati u ponedeljak u 20 časova film "Paviljon 22" Nenada Puhovskog, koji govori o ovim zločinima.

Merčep se kao šef policije u Vukovaru u leto 1991, kad nije bilo nikakvih vojnih dejstava, dovodi u vezu i s odvođenjem i ubijanjem više od 20 srpskih civila, a mnogima od njih tela ni do danas nisu nađena.

Iako je svojevremeno i Hag dao opširnu dokumentaciju o zločinima Merčepa i njegove jedinice, do danas niko ništa nije preduzimao protiv njega.

Merčep je jedan od trojice ratnih zvaničnika koji su pomenuti u izveštaju Amnesti internešenela, organizacije koja je prozvala hrvatske vlasti što ga do sada nisu uhapsile zbog povezanosti s ratnim zločinima.

U saopštenju te međunarodne organizacije koja se bavi monitoringom ljudskih prava posebno je navedeno da, uprkos brojnim optužujućim svedočenjima nekadašnjih saboraca Tomislav Merčepa, on i dalje ostaje nedodirljiv. Amnesti ocenjuje da bi pred sudom, osim Merčepa, trebalo da se nađe i dugogodišnji predsednik hrvatskog Sabora Vladimir Šeks.

Neki od pripadnika njegove jedinice pravosnažno su osuđeni za ubistva, ali iz obesti.

Uz njegove jedinice se vezuje i jedan od najvećih skandala u hrvatskom sudstvu povodom zločina koji su počinili.

Naime, jedna grupa iz Merčepove jedinice, u decembru 1991. u Zagrebu je ubila Milana Zeca, njegovu ženu i 12-godišnju ćerku Aleksandru, dok su komšije spasle dvoje preostale dece. Oni su zbog proceduralne greške pušteni, iako su priznali zločin.

Protiv još šest pripadnika Merčepove jedinice vodio se postupak za deo zločina u Pakračkoj poljani u zapadnoj Slavoniji.

Oni su optuženi, ali ih je prvostepeni sud na kraju oslobodio. Vrhovni sud je 2001. ukinuo oslobađajuću presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. U ponovljenom postupku osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne, ali je Vrhovni sud ukinuo presude, a postupak ponovo vratio sudu u Požegi.

Optuženi su da su kao bivši pripadnici voda vojne policije iz sela Kipa i Klise u novembru i decembru 1991. odvodili civile u improvizovani zatvor zbog ispitivanja, gde su ih fizički i psihički mučili, a onda i ubijali. Od 24 srpska civila zatvorena u ribarskoj kolibi pokraj Marinog Sela, 18 ih je ubijeno.

Dobar znak

Hapšenje Tomislava Merčepa na Dan ljudskih prava je dobar znak i poruka da će se procesuirati i najteže kršenje ljudskih prava, izjavio je Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava.

"U pravnoj državi svako je nevin dok mu se krivnja ne dokaže, često su bili odgovori kad su nevladine organizacije upirale prstom pre svega prema Merčepu, čije se ima povezivalo s nekim od najgorih zločina, i pripadnicima njegove jedinice koji su su bili suđeni, a neki posle velikih peripetija i osuđeni za zločine u Pakračkoj poljani", rekao je Pusić i dodao da se, nažalost, zna kako je završilo gonjenje "merčepovaca" za ubistvo porodice Zec u Zagrebu.

"Ako nigde, bar smo u Hrvatskoj u poziciji da cenimo onaj deo uzrečice o pravdi koja je spora, a po novim događajima, počinje opravdavati i deo koji kaže da je dostižna", kaže Pusić, i dodaje da će proces pokazati da li je Merčep kriv za zločine koji su se desili i kojima se hvalio, ali da je barem po komandnoj odgovornosti nesumnjivo odgovoran za njih.