Rasvetliti smrt sudije Simeunovića

Sudija Simeunović je u oktobru 2000. odbio da potpiše nalog za hapšenje rudara i čelnika DOS-a - Borisa Tadića i Nebojse Čovića.

Simeunović je nakon toga nestao, a njegovo telo je mesec dana kasnije izvađeno iz reke nedaleko od ušća Save u Dunav, a njegova porodica tvrdi da je ubijen i da država štiti njegove ubice.

Čitavu deceniju ne zna se šta se zaista dogodilo sa sudijom Nebojšom Simeunovićem. Miloševićev režim je slučaj okvalifikovao kao samoubistvo depresivnog alkoholičara, a 2004. predmet je preimenovan u nestanak.

Smrt sudije nikada nije dospela do suda, a B92 ni u Tužilaštvu, ni u polciiji nije dobio odgovor na pitanje dokle se uopšte stiglo u istrazi.

Sestra sudije Jelena Simeunović tvrdi da je njen brat žrtva političkog ubistva i da država i dalje štiti njegove ubice.

“Otvaranjem ubistva brata moga otvara se Pandorina kutija. Sva zla koja su činjena ovu deceniju i više, isplivala bi na površinu. Da nije bilo brata moga i da moj Nebojša nije odbio nalog, došlo bi do krvoprolića. Znači čovek koji je sprečio krvoproliće u državi Srbiji”, ocenjuje Jelena Simeunović.

“Novi vlastodršci i dalje štite nalogodavce ubistva i štite monstruozne ubice. Deset godina”, podseća ona.

Ni za advokata porodice Simeunović, Milorada Panjevića, nema sumnje da je sudija ubijen. On kaže da ovaj slučaj neko već godinama zataškava.

“Vrlo je moguće da je u pitanju ubostvo jer nema razloga – da nije ubistvo, zašto bi se sve ovako zataškavalo? Ko je jedini u mogućnosti da zataškava stvari u ovoj državi? Ne znam ko, ali znate da u ovoj državi uvek postoje ljudi koji su jači od države”, navodi Panjević.

“Vi sami znate u kakvom smo haosu živeli svih ovih godina i jednostavno neke službe koje su morale uvek da budu u interesu naroda i države su očigledno radile neke stvari za sebe i sprečavale i pravosuđe koje je dosta bilo i u rukama politike da radi svoj posao u rasvetljavanju ovakvih slučajeva“, kaže on.

Nekadašnji lider DOS-a Nebojša Čović kaže da je, dok je bio na mestu potpredsednika Vlade, pokušavao da sazna dokle se stiglo sa ovim slučajem, ali da pravi odgovor nikada nije dobio.

On kaže da sada postoji volja da se Simeunovićeva smrt razreši, ali da nije siguran da li su posle toliko vremena u predmetu ostali svi dokazi.

“Nezvanične informacije kažu da je on otet, da je bio pod raznoraznim tretmanima i ispitivanjima, čak i mučenja i ubrizgavanja nekakvih sredstava”, podseća Čović.

“Ja sve vreme osećam vrlo nelagodni dug prema porodici Simeunović jer prosto osećam da dugujem čoveku. Ne znam gde bi ko bio da on nije to uradio i šta bi sve bilo”, kaže on.

Sudija Simeunović je nestao 7. novembra 2000, a njegovo telo pronađeno je u reci 3. decembra iste godine.

Nezavisni mediji su tada objavili da je on ubijen ubrizgavanjem amonijaka u ušni kanal i da je obdukcioni nalaz falsifikovan, što su veštaci demantovali.

Ministarka pravde Snežana Malović kaže za B92 da ovaj slučaj, kao i ubistva Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, moraju da budu rešeni.

Ministarka smatra da nerešeni slučajevi iz Miloševićevog vremena opterećuju naše društvo.

“Tužilaštvo je u nekoliko navrata najavljivalo da intenzivno radi na tim predmetima. Naravno, mnogo je teže raditi sada nego u momentu kada su se ti događaji desili. Prosto govorim o nekoj svežini dokaza i o mogućnosti da pribavite te dokaze, ali ja verujem našem tužilaštvu i verujem da će uspeti nešto da urade po tom pitanju”, očekuje ona.

Nebojša Simeunović je više od 20 godina bio istražni sudija beogradskog Okružnog suda, gde je radio na nizu osetljivih predmeta, među kojima su ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, policijskog generala Radovana Stojičića Badže ili hapšenja osnivača JUL-a Nenada Đorđevića.