U bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji u nedelju se održavaju vanredni parlamentarni izbori, a birači će odlučivati između proevropske koalicije stranaka i Komunističke partije.
Izbori su vrlo značajni za Moldaviju kojoj je neophodan stabilan parlament kako bi država, posle više od godinu dana, dobila predsednika.
Proevropska koalicija, koju čine četiri stranke, pobedila je na izborima održanim u julu 2009. godine ali nije osvojila dovoljan broj mandata da bi mogla da izabere predsednika u skupštini.
Iako je Komunistička partija izgubila većinu na tim izborima, ostala je pojedinačno najjača stranka u parlamentu. To joj je omogućilo da uspešno blokira pokušaje proevropskih stranaka da izaberu novog predsednika.
Privremeni predsednik Mihail Gimpu raspustio je u septembru skupštinu jer u dva pokušaja nije uspela da izabere novog predsednika.
Moldavska skupština ima 101 poslanika, a za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika. Konačni rezultati izbora, kako je najavljeno, znaće se u ponedeljak.
Izbori su vrlo značajni za Moldaviju kojoj je neophodan stabilan parlament kako bi država, posle više od godinu dana, dobila predsednika.
Proevropska koalicija, koju čine četiri stranke, pobedila je na izborima održanim u julu 2009. godine ali nije osvojila dovoljan broj mandata da bi mogla da izabere predsednika u skupštini.
Iako je Komunistička partija izgubila većinu na tim izborima, ostala je pojedinačno najjača stranka u parlamentu. To joj je omogućilo da uspešno blokira pokušaje proevropskih stranaka da izaberu novog predsednika.
Privremeni predsednik Mihail Gimpu raspustio je u septembru skupštinu jer u dva pokušaja nije uspela da izabere novog predsednika.
Moldavska skupština ima 101 poslanika, a za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika. Konačni rezultati izbora, kako je najavljeno, znaće se u ponedeljak.
