Srbija: Nuklearka vs hidroelektrana

Ministar energetike Petar Škundrić kaže da će Vlada doneti odluku da li će učestvovati u projektu nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, ali nije precizirao kada.

On je, međutim, jasno podvukao da je Srbija zainteresovana da učestvuje u izgradnji nuklearke u susednoj državi.

Mediji spekulišu da je Srbija zainteresovana da ima učešće od pet procenata u izgradnji nuklearke, dok Bugari nude jedan do jedan i po odsto. Ponuda bugarske strane dostavljena je predsedniku Srbije, a u kabinetu nisu želeli da kažu kakav bi mogao biti odgovor srpske strane, koji Bugarska očekuje danas. Podsećajući da se potrošnja struje u Srbiji stalno povećava, ali da država nema dovoljno novca da gradi sopstvena postrojenja, nemački javni servis postavlja pitanje - da li je rešenje da se ulaže u nuklearku u Bugarskoj ili da se dozvoli Italijanima da grade male hidroelektrane?

Zorana Mihajlović Milanović, energetska analitičarka, je protiv ulaganja u bugarsku nuklearku i dodaje da Srbija ne treba da ulazi u projekat izgradnje nuklearke u Bugarskoj.

"Ulaženjem u izgradnju od pet, 10 ili 15 odsto, bilo da je reč o nuklearnim ili termopostrojenjima jednako problematično jer će Srbija imati tu energiju tek za 15 godina, a Srbiji struja treba što pre. Ako Srbija treba dodatno da se zadužuje da bi izgradila neka energetska postrojenja, a da bi učestvovala u izgradnji nuklearke u Bugarskoj mora da se zadužiti, onda je mnogo bolje da se zaduži i da postrojenja gradi u Srbiji“, rekla je ona.

Njeno mišljenje deli i novinarka Jelica Putniković, koja godinama prati energetski sektor, i koja navodi da Srbija nema novca da učestvuje u izgradnji nuklearke.

„Ponuda Bugara da imamo učešće od jedan do jedan i po odsto je da ne kažem uvredljiva, već simbolična i u tom slučaju ne bismo imali nikakve koristi. Mislim da je to bacanje prašine u oči i da služi samo političarima da zagreju priči o ukidanju moratorijuma na izgradnju nuklearki u Srbiji, jer ima indicija i da se u Srbiji planira gradnja nukearke“, kaže Jelica Putniković.

Svoju struju „poklanjamo“ Italijanima

Prema raspoložim podacima, potrošnja struje u Srbiji svake godine se povećava za dva odsto. Država, sa druge strane, nema novca da izgradi sopstvena postrojenja, iako je Elektroprivreda Srbije započela nekoliko projekata.

Zbog toga je vlada pribegla potpisivanju sporazuma kojim se italijanskoj kompaniji „Seći energija“ pruža mogućnost izgradnje malih hidroelektrana na Ibru, Drini i Savi. Sporazum je potpisan nakon što je Srbija, poslednja u Evropi, dobila takozvane „fid in“ tarife za stimulaciju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Problem je, međutim, to što će se struja izvoziti u Italiju. Srbija daje svoje reke, a da pri tome nema preciznih podatka koliko je njen hidroenergetski potencijal. Poslednja sveobuhvatna analiza urađena je osamdesetih godina.

Analitičarka Zorana Mihajlović Milanović kaže da je, u situaciji kada država ima deficit električne energije i kada raste potrošnja, apsurdno praviti takve aranžmane.

„Od tog aranžmana Srbija će imati korist samo u tome što će se zaposliti jedna broj ljudi“, smatra Zorana Mihajlović Milanović.

I novinarka Jelica Putniković kaže da ne treba ugrožavati životnu sredini i klimu, ukoliko ne postoji povraćaj u novcu ili zapošljavanju novih ljudi. „Na taj način, Srbija neće imati svojih kapaciteta za proizvodnju obnovljivih izbora energije“, kaže ona.

Italija crpi energetske potencijale Balkana

Italija poslednje decenije ima problema sa emisijom ugljen dioksida i ubrzano osvaja „zelenu“ energiju Balkana.

Ove godine postali su suvlasnici Elektroprivrede Crne Gore, a u junu je sa Crnom Gorom potpisan Memorandum o ulaganjima u energetiku i izgradnju objekata u vrednosti od pet milijardi evra koji predviđa i gradnju podvodnog energetskog kabla za transport struje u Italiju.

U februaru 2009. godine, Albanija je potpisala ugovor sa italijanskom firmom "Marselja grup“ vredan milijardu evra, o gradnji elektrane na biomasu i dva vetroparka. Izgradiće i podvodni kabl između Albanije i Italije pri čemu će svu proizvedenu električnu energiju preuzimati Italija.

Krajem 2008. Albanija je potpisala ugovore u vrednosti dve milijarde evra sa dve italijanske firme o izradi turbina za vetroelektrane i gasne termoelektrane. U januaru 2010. italijanska firma BHP počeće izgradnju pet malih HE na reci Rzav kod Višegrada.