Smanjiti softversku pirateriju

Kada bi se stopa softverske piraterije smanjila za 10 odsto, država bi imala prihod u bužetu oko 29 miliona dolara i 15.000 novih radnih mesta.

Ukoliko se državni organi ne uhvate ozbiljno u koštac sa ovim problemom, ne samo da će se zaustaviti razvoj IT industrije u Srbiji, već će to što se ovaj problem ne rešava negativno uticati na dinamiku ulaska u EU.

Spektar piratskih softvera koji se mogu naći na internetu je toliko veliki da više od 800.000 veb stranica vodi ka njima. Svaki piratski softver znači gubitak za kompaniju koja ga proizvodi, ali i za preduzeće koje ga koristi.

Ne samo što čini privredni prestup, za koji može da odgovara na sudu, već dovodi u pitanje i svoje poslovanje, odnosno svoj proizvod ne može da ponudi van granica Srbije. Takođe, kompanije koje koriste piratske softvere, kakav je Autoked za projektovanje mogu ozbiljno da ugroze život ljudi.

"Oni ugrožavaju i svoje korisnike koji im plaćaju za te projekte samim tim što koriste nepouzdane proizvode, ne zna se ni kakav će krajnji proizvod biti i da li je je taj projekt nepouzdan za upotrebu. Na primer, možemo uzeti za primer projektovanje stambene zgrade – ukoliko koristite softver koji nije legalan ne možete dobiti pouzdanu informaciju i pouzdan projekat na kraju, može se desiti da sama zgrada na kraju nije prošla sve statičke analize, tako da sam korisnik objekta može doći u opasnost", kaže Vladan Đurić, pravni zastupnik kompanije "Autodesk".

Gubici kompanije "Autodesk" u Srbiji iznose pet miliona evra. Kada bi se gubitak pretvorio u prihod, koristi bi imalo celo društvo, a pre svih građani. Po proceni kompanije "Autodesk", ostvarena dobit omogućila bi da se zaposli pet puta više ljudi. Preduzeća koje rade na nelegalnim softverima nanose gubitke državi u vidu poreza, ali i ometaju evropske integracije.

Da bi Srbija dobila status kandidata za Evropsku uniju, stopa piraterije treba da se smanji na 50 odsto, umesto sadašnjih 74. Toga su svesni i u Ministarstvu za telekomunikacije, gde ističu da se država konkretnim primerom i akcijama mora boriti protiv softverske piraterije.

"Svakako softerska piraterija može samo negativno da utiče na razvoj IT industrije, posebno domaće IT industrije, jer ono što možemo primetiti da imamo jako malo proizvoda, domaćih, gotovih proizvoda. Naravno, postoje nabavke u okviru industrije, evo postoji i ovaj tender digitalne škole, koji se značajan deo odnosi na softver, tako da sopstvenim primerom država treba da pokaže da je potrebno poštovati intelektualnu svojinu u svakom pogledu", kaže Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za informaciono društvo.

Koliko je situacija u Srbiji alarmanta najbolje pokazuje statistika. U regionu je Srbija druga po visini softverske piraterije, ispred nas je jedino Albanija sa stopom od 75 odsto.