I država u testamentu

Imovina pokojnika koji nemaju zakonskih naslednika pripada Republici Srbiji. Stanovi, kuće, zlato, nakit, novac, pa i dugovi, postaju državna imovina.

Svake godine, međutim, Republičko pravobranilaštvo mora da novostečenu imovinu odbrani od mnogobrojne “ožalošćene porodice” iz daleka, koja bi da prigrabi parče “Pantelijinog” vlasništva.

Samo ove godine Srbija je “nasledila” 23 nepokretnosti, a lane je za 30 - uglavnom starih seoskih domaćinstava, njiva i pašnjaka, za koje nije bilo pravnih naslednika - uvećana imovina Republike Srbije.

Prema rečima Srboljuba Panića, pomoćnika direktora Direkcije za imovinu Srbije, tek kada se iscrpe svi nasledni redovi, koji idu do čukunbaba i čukundeda, a nema testamenta ili ugovora o doživotnom izdržavanju, država se pojavljuje kao naslednik.

"Ta imovina, međutim, nije nimalo atraktivna, a od svih 30 jedinica prošle godine, i 23 ove, bio je samo po jedan stan“, kaže Panić.

"Sve ostalo je bilo poljoprivredno zemljište sa zapuštenim seoskim domaćinstvima“, navodi on.

Kako Panić kaže, Srbija u narednih 10 godina, od kada postane naslednik, ne može da raspolaže nasleđenom imovinom, jer se očekuje da u tom periodu može da se javi potencijalni naslednik.

Osim nepokretnosti, mogu da se naslede novac, hartije od vrednosti, pa i dugovi.

"U slučaju kada postoje indicije da nema zakonskih naslednika, Prvi osnovni sud na Novom Beogradu, koji je nadležan za ove sporove, poziva Republičko javno pravobranilaštvo“, kaže Danijela Grilihes-Jakšić, savetnica u Republičkom javnom pravobranilaštvu.

"Tada sud objavljuje u “Službenom glasniku” i u javnim glasilima oglas da se prijave naslednici“, objašnjava ona.