Radost iz punog grla

Nezadrživa i gromka pevačka radost iz punog grla Karen Vurš tako će probiti napolje već u Kantelubovim „Pored moje plavuše“ i „U limuzini“, da bi odmah zatim Debisi, umesto temperamentnog gesta od maločas, postao namah nadnaravan i treperav poput noćnog snatrenja, sa izvesnim natčulnim svetlucanjem. Karen Vurš će uz angažovan klavirski doprinos Suzan Manof već u narednom Sibelijusu ponovo nizati raskošne spektre raspoloženja na pogonskim točkovima svojih intenzivnih glasovnih moći, da bi u Ravelu bio donet naročit uzajamni kontrast minijaturnih prizora raspusne narodske snage „Pet grčkih narodnih pesama“ koji kulminira u „Koji momak mi je ravan“. Veče okončava Edvard Grig svojim pak kaleidoskopom mikroutisaka sa neodoljivom „Dečjom igrom“ pre svih.

Karen Vurš svojim dobrim raspoloženjem i odsevima folklorne egzotike u delima izabranih autora, ispunila je ovu otprilike središnjicu BEMUS-a šarmantnom, halucinativnom šetnjom po brzo smenjujućim trenucima poletnog vokalnog žara.