Cvetković: Rebalansom za siromašne

On je rekao da će rebalans ovogodišnjeg budžeta omogućiti dodatnih 16 milijardi za budžetske korisnike, kao i da će 6 do 7 milijardi otići na siromašne.

Premijer je novinarima tokom pauze na konferenciji "Juromani" rekao da Srbija, sa rastom bruto društvenog proizvoda od 1,5 odsto u ovoj godini, neće dostići nivo rasta koji je imala pre krize.

Posle predstojećeg rebalansa budžeta manjak u državnoj kasi, procentualno, biće veći za 0,8 odsto, ili u novcu za najviše 17 milijardi dinara. To je jedini način da se isfinansiraju prioritetne potrebe Srbije, od mleka do policije.

"Od većih cifara, ja koliko se sećam, tu će biti policija, pomoć u smislu opremljenosti i plata. Tu su i subvencije, to je ekonomija i biće verovatno i za mleko, ali to ne mogu tačno da kažem. Ali, to su najvažnije cifre", rekao je premijer.

Nagoveštena dalja podrška kroz subvencionisane kredite privredi biće, kako je to i tvrdio ministar Dinkić, realizovana. Novac će dobiti i trudnice, siromašni i opštine. Socijalne kategorije dobiće najviše, oko sedam milijardi dinara.

U Ministarstvu ekonomije kažu da su oni dobili sve što su i tražili.

"Primat je za socijalu, za ugrožene. Ali ekonomija je takođe važna, jer da biste preraspodelili socijali morate da podignete ekonomiju", kazao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Narednih dana u vladi očekuju da će rebalans biti završen i dobiti potvrdu Međunarodnog monetarnog fonda, ali će proći nekoliko nedelja dok ne bude usvojen u parlamentu. Da bi se zatvorio odnos između potreba i mogućnosti, država će se dodatno zadužiti.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da će se Srbija do kraja godine zadužiti za još 250 miliona evra kod komercijalnih banaka kako bi finansirala budžetski deficit.

Ona je rekla da će budžetski deficit biti 120 milijardi dinara, što je u okviru deficita dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom od 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ona je dodala da će odluka o tom zaduženju biti doneta na jednoj od narednih sednica Skupštine Srbije.

Na konferenciji, na kojoj je najavljeno učešće više od 300 bankara, privrednika i zvaničnika iz dvadesetak država, glavne teme su odgovor na ekonomsku krizu u regionu i Evropi, stanje u bankarstvu i finansijama i upravljanju kompanijama, najavili su organizatori.

"Srbija u EU između 2014. i 2016."

Cvetković je izjavio da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije između 2014. i 2016. godine.

Premijer je naveo da ne želi da predviđa tačan datum članstva, ali da će to sigurno biti posle mandata ove vlade.

Odgovarajući na pitanja na konferenciji, Cvetković je rekao da Srbija nije zabrinuta da će problemi u zapadnoevropskim zemljama usporiti njen put ka članstvu jer je cilj Srbije, pre svega, uvođenje evropskog sistema i standarda.

"Mi želimo u EU, ali više od toga želimo da naš sistem bude kao u tim zemljama", rekao je premijer.

"Nismo zabrinuti, idemo napred i bićemo članica EU", kazao je Cvetković, kao i da je EU zasnovana na principima mira, stabilnosti i jake ekonomije, a Srbija teži tim istim ciljevima.