Maloj političkoj stranci u Srbiji najisplativije je da se ideološki i u praktičnom delovanju „strateški“ poveže s nekom većom partijom, koja će na izborima sigurno preći cenzus, ali čiji konačni uspeh ipak zavisi od svakog glasa, da potom njen predsednik uđe u parlament na listi te veće stranke i da na osnovu prisustva samo jednog poslanika u Narodnoj skupštini za godinu dana dobije gotovo 12 miliona dinara.
Naime, iz republičkog budžeta svakog meseca se izdvaja novac za rad ukupno 20 parlamentarnih stranaka, od kojih velika većina nije samostalno izašla na izbore, pokazuju podaci Ministarstva finansija do kojih je došao Danas. Najviše para se ukupno izdvaja za one partije koje imaju i najviše poslanika, poput SRS i DS, ali kada se izvede jednostavno poređenje – novac koji partija dobija i broj predstavnika koje ima u parlamentu – ispada da su najbolje prošle najmanje stranke. One s jednim poslanikom, takozvane „kombi stranke“, dobijaju 984.000 dinara mesečno „po poslaniku“. Takvih je u Narodnoj skupštini trenutno šest – Partija za demokratsko delovanje (poslanik Riza Halimi), Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka (Esad Džudžević), Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (Petar Kuntić), Demohrišćanska stranka Srbije (Vladan Batić) i Socijaldemokratska unija (Žarko Korać). Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina, prema podacima Ministarstva finansija, takođe iz budžeta dobija oko milion dinara, mada je nema na spisku parlamentarnih stranaka koji se nalazi na internet sajtu Skupštine Srbije.
S druge strane, „vrednost poslanikaô pada što stranka ima veći broj mandata. Tako, na primer, DS „po poslaniku“ dobija šest puta manje od pomutih partija – oko 167.000 dinara, G17 plus – oko 192.000, DSS – 194.000, SPS – 224.000, LDP – 230.000, Nova Srbija – 247.000, LSV i PUPS po oko 321.000, zatim SVM, SPO i Sandžačka demokratska partija po 362.000, JS – 431.000 i Zajedno za Šumadiju – 569.000 dinara svakog meseca.
Izuzetak su, mada mimo svoje volje, radikali. Oni su posle parlamentarnih izbora maja 2008. dobili 77 mandata, da bi koji mesec kasnije ostali bez 21 poslanika koji su osnovali klub Napred Srbijo, a ubrzo potom i Srpsku naprednu stranku. Međutim, sav budžetski novac i danas se sliva u džep SRS, a naprednjaci na osnovu prisustva u Narodnoj skupštini ne dobijaju ni dinara.
Prema važećem Zakonu o finansiranju političkih stranaka, 30 odsto sredstva iz državne kase, namenjenog finansiranju redovnog rada političkih partija čiji su kandidati izabrani za poslanike, raspodeljuje se u jednakim iznosima strankama koje su ušle u parlament, a preostalih 70 odsto srazmerno broju poslaničkih mesta.
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, kaže za Danas da je posle izbora sedam lista ušlo u parlament, dok se iz budžeta izdvaja za tri puta više subjekata. To se, prema njegovim rečima, dešava zbog toga što se pojedine stranke izdvajaju iz svojih lista i koalicija i predstavljaju „nov pojedinačni politički subjekt“ i po tom osnovu vuku sredstva od države.
– Izborna lista koja u sebi okuplja pet stranaka i jedna lista koja ima samo jednu stranku, posle ulaska u parlament više nisu iste, odnosno ne dobijaju novac u odnosu jedan prema jedan. Novac uzima šest stranaka, jer se svaki koalicioni partner pojavljuje samostalno. Dešava se da Vladan Batić sam vuče istu količinu novca kao i radikali ili DS. Imamo stranke koje su bile u koalicionim dogovorima i one koje nisu bile. SPO nije bio u koalicionom dogovoru, već su to bile DS i G17 plus. Kao korisnici novca iz budžeta pojavile su se, na primer, i LSV i Zajedno za Šumadiju – objašnjava Vuković.
Prema njegovim rečima, radna verzija novog zakon o finansiranju stranaka predviđa da svaka lista koja uđe u parlament vuče onoliko novca koliko je dobila glasova, a koalicija unutar sebe koalicionim dogovorom određuje kako će partije novac međusobno podeliti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
