Kongres usvojio, Buš potpisao

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je prethodno, sa 263 glasa za i 171 glasom protiv, paket mera administracije predsednika Buša za spasavanje finansijskih institucija u SAD, vredan 700 milijardi dolara.

U izmenjeni plan, koji je usvojen u Senatu u sredu kasno uveče, uvedene su odredbe o poreskim olakšicama u vrednosti od 100 milijardi dolara za firme i srednju klasu i o povećanju državnih garancija na štedne uloge sa 100.000 dolara na 250.000 dolara.

Buš je pozdravio usvajanje plana u Predstavničkom domu, ali i naglasio da će biti potrebno vreme da se efekti plana osete.

Buš, koji se obratio novinarima ispred Bele kuće odmah po usvajanju mera, rekao je da veruje u sistem slobodnog tržišta i da vlada treba da interveniše "samo kada je neophodno". Senat je usvojio Bušov plan juče, čime je okončana bura koja je poremetila američku, ali i ostale berze u ponedeljak kada je Predstavnički dom odbacio nacrt zakona.

"Usvajanjem ovog zakona, pomogli smo da se kriza sa Vol strita ne proširi na čitavu zemlju. Pokazali smo svetu da će Amerika stabilizovati svoje tržište i tako zadžati vodeću ulogu u svetskoj ekonomiji", kazao je Buš.

"Znam da su mnogi Amerikanci zabrinuti posebno zbog uloge države i veličine troškova. Kao zagovornik slobodnog tržišta, ipak verujem da postoje situacije u kojima država mora da interveniše. U ovom slučaju očigledno je da je pomoć države neophodna", dodaje Buš.

Vlada novcem želi da od finansijskih institucija koje su u krizi otkupi loše hipotekarne kredite i drugu obezvređenu imovinu i time ih podstakne da novac pozajmljuju firmama i građanima, umesto da čuvaju sredstva zbog teške situacije u kojoj se nalaze.

Mnogi poslanici Kongresa zamerali su nacrtu zakona da predviđa samo pomoć velikim bankama i da daje prevelika ovlašćenja ministru finansija.

"Ova finansijska kriza je direktna posledica pohlepe i neodgovornosti koja dominira u Vašingtonu i Vol stritu godinama. Njihova filozofija je da se onima koji imaju mnogo daje još, sa nadom da će ono što preostane biti dovoljno za sve druge", rekao je kandidat Demokratske partije za predsednika SAD-a Barak Obama.

"Ovo je pomoć pre svega onima koji su dali novac za nešto što sada nema vrednost. Uspeli smo da zaštitimo i poreske obveznike jer čim se tržište stabilizuje, njima će prvo biti vraćen novac", kazao je kandidat Republikanske partije za predsednika SAD-a Džon Mekejn.

Evropska komisija je pozdravila usvajanje zakona u Predstavničkom domu i izrazila nadu da će to pomoći da se povrati poverenje u finansijsko tržište.

Prema procenama stručnjaka, krize koje su svetsku privredu pogađale u prošlosti pokazuju da se od ovakvih planova ne trebaju očekivati čuda.

Indeksi Njujorške berze u padu

Indeksi na Njujorškoj berzi su na zatvaranju tržišta bili u padu, a u minus su ušli nakon što je u Predstavničkom domu Kongresa usvojen plan za izvlačenje američkog finansijskog sistema iz krize.

Indeks najvećih kompanija Dau Džons izgubio je 1,5 odsto vrednosti na 10.352,70 poena, indeks Nasdak koji uključuje veliki broj tehnoloških kompanija skliznuo je za 1,48 odsto na 1.947,39 poena, a prošireni indeks Standard end purs 500 izgubio je 1,35 odsto vrednosti i pao na 1.099,23 poena.

Na početku trgovanja beležen je rast indeksa, ali su nakon izglasavanja plana za izlazak iz krize, koji je na Vol stritu iščekivan, indeksi krenuli da padaju.

Piter Kardiljo iz konsultantske firme Avalon partners ocenio je da je to sasvim uobičajeno i očekivano.

"Na tržištu je zaključeno da će plan dobiti podršku. Tržište je pozdravilo izglasavanje zakona i ponovo se korenulo ekonomskim pokazateljima koji su loši, poput slabe zaposlenosti", kazao je on.