Ukoliko se umirovljeni vladika Artemije ne povinuje odluci Sinoda SPC da privremeno ne činodejstvuje sledi raskol, kaže Mirko Đorđević.
Sociolog religije Mirko Đorđević smatra da slučaj vladike Artemija od samog početka nije bio uobičajen, ali sam sukob je dobio dimenzije koje nisu neočekivane.
Prema Đorđeviću, do raskola je praktično došlo i sada je jedino pitanje do kakvih će zapleta doći.
"Od rakosla se još uvek može pobeći, ali samo za slucaj da se vladika Artemije povinuje vrhovnom verskom autoritetu", patrijarhu Irineju, Saboru i Svetom arhijerejskom sinodu.
Đorđević tvrdi da se u samoj Crkvi raskol pominje kao mogućnost mada je to, svakako, najteža reč za tu instituciju, jer rana nastala raskolom najduže zaceljuje.
"Reč o Artemijevskom raskolu mada bi ga trebalo nazvati kosovski raskol, jer je sve počelo sa Kosovom i oko Kosova", naveo je Đorđević u izjavi Tanjugu.
Đorđević kaže da vladika Artemije ne odustaje i podseća da on za sobom ima osamdesetak monaha, drugih delova Crkve, pristalice u samom Saboru, a podržava ga, po ovom analitičaru, i dobar deo laičke i političke javnosti.
Umirovljeni vladika Artemije zatražio je pre nekoliko dana od Sinoda i Sabora da mu bude vraćena Eparhija raško-prizrenska koja mu je, kako tvrdi, nasilno oduzeta.
Sinod je s druge strane odlučio da Artemiju zabrani činodejstvovanje do jesenjeg zasedanja Sabora. Ukoliko se Artemije o takvu odluku crkvene vlade ogluši, po Đorđeviću, nastaje raskol.
"Nije teško odgodnetnuti da je reč o raskolu koji će dugo potresati crkvu jer i u samoj Crkvi kažu da je reč o raskolu koji se ne može oprati ni krvlju mučenika", naveo je Đorđević.
Vladika je optužio SPC da se priklonila državnom vrhu i da je Srbe na Kosovu napustila pri čemu on sam ne nudi nikakvo rešenje osim što traži da se vrati na Kosovo i bi, kako smatra, trebalo tužiti sve države koje su priznale Kosovo.
S druge strane, patrijarh Irinej, koji će 3. oktobra i svečano biti uveden u tron patrijarha srpskog u Pećkoj Patrijaršiji je jasan i kaže da je on protivnik svakog raskola, pa čak i onog kada se hrišćanstvo podelilo na katolike i pravoslavne. Zato ga Artemijevci nazivaju ekumenistom i papistom.
Patrijarh se zalaže i za pronalaženje "modus vivendija" između Albanaca i Srba na Kosovu koji, kako on veruje, moraju nastaviti da žive kao nekada.
Priča se, kaže Đorđević, zaoštrava oko najave papine posete Srbiji, bez obzira da li će to biti pre ili 2013. u vreme proslave Milanskog edikta u Nišu pri čemu patrijarh ne krije radost što će moći da razmeni "bratiski celov" sa papom.
"Budući da je reč o nepomirljivim tendencijama, bitka je
ljuta", primetio je Đorđević.
Ukoliko do raskola dođe proglasiće ga Sveti arhijerejski Sabor, saborskim aktom.
Đorđević dalje ocenjuje kako su svi izgledi, za sada, da će se to dogoditi budući da Artemije ne odustaje.
Sa druge strane, primetio je Đorđević, patrijarh veruje da bi se Artemije, ipak, mogao priloniti odlukama Sabora i Sinoda i njemu kao vrhovnom verskom autoritetu.
Poznavaoci crkvenih prilika kažu da to neće biti ni prvi ni jedni raskol i da na njega treba gledati poptuno hladne glave, posebno kada su u pitanju mediji.
Krivice, kažu, ima na obema stranama, a Crkva mora da bude deo civilizacije i tradicije koja se poštuje, a ne robuje joj se.
(Tanjug)
Prema Đorđeviću, do raskola je praktično došlo i sada je jedino pitanje do kakvih će zapleta doći.
"Od rakosla se još uvek može pobeći, ali samo za slucaj da se vladika Artemije povinuje vrhovnom verskom autoritetu", patrijarhu Irineju, Saboru i Svetom arhijerejskom sinodu.
Đorđević tvrdi da se u samoj Crkvi raskol pominje kao mogućnost mada je to, svakako, najteža reč za tu instituciju, jer rana nastala raskolom najduže zaceljuje.
"Reč o Artemijevskom raskolu mada bi ga trebalo nazvati kosovski raskol, jer je sve počelo sa Kosovom i oko Kosova", naveo je Đorđević u izjavi Tanjugu.
Đorđević kaže da vladika Artemije ne odustaje i podseća da on za sobom ima osamdesetak monaha, drugih delova Crkve, pristalice u samom Saboru, a podržava ga, po ovom analitičaru, i dobar deo laičke i političke javnosti.
Umirovljeni vladika Artemije zatražio je pre nekoliko dana od Sinoda i Sabora da mu bude vraćena Eparhija raško-prizrenska koja mu je, kako tvrdi, nasilno oduzeta.
Sinod je s druge strane odlučio da Artemiju zabrani činodejstvovanje do jesenjeg zasedanja Sabora. Ukoliko se Artemije o takvu odluku crkvene vlade ogluši, po Đorđeviću, nastaje raskol.
"Nije teško odgodnetnuti da je reč o raskolu koji će dugo potresati crkvu jer i u samoj Crkvi kažu da je reč o raskolu koji se ne može oprati ni krvlju mučenika", naveo je Đorđević.
Vladika je optužio SPC da se priklonila državnom vrhu i da je Srbe na Kosovu napustila pri čemu on sam ne nudi nikakvo rešenje osim što traži da se vrati na Kosovo i bi, kako smatra, trebalo tužiti sve države koje su priznale Kosovo.
S druge strane, patrijarh Irinej, koji će 3. oktobra i svečano biti uveden u tron patrijarha srpskog u Pećkoj Patrijaršiji je jasan i kaže da je on protivnik svakog raskola, pa čak i onog kada se hrišćanstvo podelilo na katolike i pravoslavne. Zato ga Artemijevci nazivaju ekumenistom i papistom.
Patrijarh se zalaže i za pronalaženje "modus vivendija" između Albanaca i Srba na Kosovu koji, kako on veruje, moraju nastaviti da žive kao nekada.
Priča se, kaže Đorđević, zaoštrava oko najave papine posete Srbiji, bez obzira da li će to biti pre ili 2013. u vreme proslave Milanskog edikta u Nišu pri čemu patrijarh ne krije radost što će moći da razmeni "bratiski celov" sa papom.
"Budući da je reč o nepomirljivim tendencijama, bitka je
ljuta", primetio je Đorđević.
Ukoliko do raskola dođe proglasiće ga Sveti arhijerejski Sabor, saborskim aktom.
Đorđević dalje ocenjuje kako su svi izgledi, za sada, da će se to dogoditi budući da Artemije ne odustaje.
Sa druge strane, primetio je Đorđević, patrijarh veruje da bi se Artemije, ipak, mogao priloniti odlukama Sabora i Sinoda i njemu kao vrhovnom verskom autoritetu.
Poznavaoci crkvenih prilika kažu da to neće biti ni prvi ni jedni raskol i da na njega treba gledati poptuno hladne glave, posebno kada su u pitanju mediji.
Krivice, kažu, ima na obema stranama, a Crkva mora da bude deo civilizacije i tradicije koja se poštuje, a ne robuje joj se.
(Tanjug)
