Da li će nagoveštaj zaokreta Beograda ka realističnijoj politici prema Kosovu i povratku zemlje evrointegracijama kao pravcu prvog prioritetnog reda, koji se reflektovao u odluci predsednika Borisa Tadića da zajedno sa Evropskom unijom sačini pragmatičnu rezoluciju o Kosovu, kao i u spremnosti da se udje u razgovore sa Kosovom, dovesti do robusnije odlučnosti Beograda da trasira kurs ka Evropi koji neće, kao do sada, stalno biti dovođen u pitanje perpetuiranjem kosovske agende?
Naglasivši da Srbija neće priznati Kosovo, predsednik Srbije Boris Tadić tokom posete Estoniji izjavio je da je vreme da se u razgovoru sa kosovskim Albancima reše problemi. Dodao je da je to “politika koja uzima u obzir i legitimne interese Albanaca i Evropske unije. Rezolucija koja je usaglašena između Srbije i svih zemalja EU”, rekao je predsednik Srbije, “dobra je osnova da se dođe do rešenja”.
Rezolucijom o Kosovu koju je Srbija usaglasila sa Briselom zadovoljna je i Priština, što će po svoj prilici pomoći da se izgradi povoljna atmosfera za razgovore dveju strana čiji početak Evropska unija očekuje pre kraja godine.
Valja, međutim, primetiti da nagoveštaj zaokreta Srbije ka pragmatičnijem tretmanu teme Kosova nije isto što i sam zaokret. Dijalog Beograd-Priština tek treba da počne, a da će biti težak, to je već sada svima jasno.
Osim toga, srpski zvaničnici, koristeći konstruktivnu dvosmislenost rezolucije usvojene u Generalnoj skupštini UN-a, kojom se dve strane pozivaju na dijalog, u svoje izjave već učitavaju ono čega u tekstu rezolucije nema – da će se razgovarati i o statusu Kosova. Većina u Evropskoj uniji zbog pet članica koje ne priznaju Kosovo nije mogla u tekst rezolucije uneti ništa što ne bi bilo statusno neutralno, pa se čini da vladajuća koalicija u tu prazninu učitava svoje projekcije.
Da li je to kašičica meda za gorku pilulu koju biračko telo mora da proguta ili će se stara politika i dalje promovisati zaodenuta u novo ruho? Jednostavnije: da li se Srbija definitivno okrenula budućnosti i razvoju u okviru porodice evropskih naroda?
Ovo pitanje postavili Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Ja, pravo da vam kažem, ne znam. Svakako želim da Srbija bude uporna i posvećena približavanju Evropskoj uniji i da to pokaže nekim konkretnim koracima. Ne znamo kada će dijalog između Beograda i Prištine početi, ali svakako želim da za ovih mesec dana, koliko nam stoji na raspolaganju do sledećeg zasedanja Saveta za opšte i spoljne poslove da Srbija pruži još neko konkretno svedočanstvo da je posvećena evropskom putu. To bi svakako olakšalo i raspravu u parlamentu Holandije koja bi sada, s obzirom da ta zemlja nema regularnu vladu sa punim ovlašćenjima, omogućila da se stvori za Srbiju povoljnija atmosfera i da Savet donese odluku da prosledi Evropskoj komisiji zahtev Srbije za članstvo u EU”, kaže Kacin.
Učvršćenje evropske agende
Da Evropska unija čini sve da motiviše racionalnu politiku u Beogradu govori i podatak da će i dojučerašnje tvrdo jezgro Unijje – zemlje poput Nemačke, Britanije, Belgije, da Srbiju treba nagraditi za poslednje konstruktivne napore koji nisu bili bez političkog rizika kod kuće i da će učiniti sve da već sledećeg meseca šefovi diplomatija Unije donesu odluku da se Evropskoj komisiji prosledi prosledi aplikacija Srbije za članstvo u EU.
Hoće li srpska elita koja se i sama bori za ubrzanje puta ka punopravnom članstvu u EU iskoristiti naklonost Brisela i uozbiljiti svoje evrointegracione napore?
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da se početni pozitivni signali mogu uočiti, ali i upozorava da ima razloga za strah da će i ti novi narativi i napori nailaziti na prepreke.
“Sadašnji trenutak pokazuje da je značajan deo vladajuće elite prihvatio promenu demonstrirajući racionalniji pristup problemu. Mislim da to vodi učvršćenju evropske agende u Srbiji, ali, istrovremeno, stvari nisu tako jednostavne niti crno-bele. Sigurno je da će Kosovo i dalje biti problem i kako će se stvari kretati zavisi od naših unutrašnje-političkih kretanja, pa čak i od socijalno-ekonomskih prilika. I od, na kraju krajeva, mogućih izbornih rezultata za godinu i više dana. Od toga u kojoj meri će neke eventualno nove političke snage sve to dovesti u pitanje. Dakle, ne možemo govoriti o nekakvoj garanciji da je stabilnost definitivno postignuta”, ocenjuje Vekarić.
I poznati advokat i politički aktivista Srđa Popović kaže za Radio Slobodna Evropa da prepoznaje izvesne pozitivne nagoveštaje u hijerarhiji evrointegracije Srbije u odnosu na kosovsku temu, ali da ne smatra da je političko vođstvo Srbije pročišćeno od kolebanja i ambivalencije.
“Svakako da se izvesni pozitivni nagoveštaji mogu registrovati. Međutim, kako ja vidim ponašanje vlasti po tom, ali i po mnogim drugim pitanjima, oni stalno ispipavaju javno mnenje, gledaju kakve su reakcije, kreću se onom brzinom koja im se čini moguća. To sve ide jako sporo i zapravo je slika ovdašnjeg javnog mnenja. Vidite da su već sada počeli napadi na vrh vlasti, da se traže ostavke i novi izbori, tako da će to dosta teško ići", kaže Popović.
Upitan da li je postoji nepatvorena strateška politička odlučnost predsednika Srbije Borisa Tadića ka pragmatičnijem zaokretu u tretiranju teme Kosova i ka uspostavljanju evropskih integracija zemlje kao apsolutno prioritetnog cilja, sagovornik Radija Slobodna Evropa ukazuje na takoreći ugrađenu ambivalentnost Demokratske stranke koja je prati od formiranja do danas.
“Tadić je dobio izbore na sloganu “I Kosovo i Evropska unija” i već tada je bilo jasno da je to vrlo sumnjiv program jer se čak i onda nametalo pitanje šta će biti ako ta dva cilja dođu u sukob i kakva je hijerarhija ta dva cilja. To se nije videlo od početka i ta dvosmislenost traje i danas. U osnovi, mislim da Boris Tadić pokušava da ide putem ka Evropi, ali da, ovde – na unutrašnjem planu – ostavlja utisak da je uvek pritisnut, nateran na to, da, takoreći, to radi protiv svoje volje”, ocenjuje Popović.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi
Napetost na severu može otežati dijalog Prištine i Beograda
Za Beograd Kosovo je i dalje otvoreno pitanje
"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".
Naglasivši da Srbija neće priznati Kosovo, predsednik Srbije Boris Tadić tokom posete Estoniji izjavio je da je vreme da se u razgovoru sa kosovskim Albancima reše problemi. Dodao je da je to “politika koja uzima u obzir i legitimne interese Albanaca i Evropske unije. Rezolucija koja je usaglašena između Srbije i svih zemalja EU”, rekao je predsednik Srbije, “dobra je osnova da se dođe do rešenja”.
Rezolucijom o Kosovu koju je Srbija usaglasila sa Briselom zadovoljna je i Priština, što će po svoj prilici pomoći da se izgradi povoljna atmosfera za razgovore dveju strana čiji početak Evropska unija očekuje pre kraja godine.
Valja, međutim, primetiti da nagoveštaj zaokreta Srbije ka pragmatičnijem tretmanu teme Kosova nije isto što i sam zaokret. Dijalog Beograd-Priština tek treba da počne, a da će biti težak, to je već sada svima jasno.
Osim toga, srpski zvaničnici, koristeći konstruktivnu dvosmislenost rezolucije usvojene u Generalnoj skupštini UN-a, kojom se dve strane pozivaju na dijalog, u svoje izjave već učitavaju ono čega u tekstu rezolucije nema – da će se razgovarati i o statusu Kosova. Većina u Evropskoj uniji zbog pet članica koje ne priznaju Kosovo nije mogla u tekst rezolucije uneti ništa što ne bi bilo statusno neutralno, pa se čini da vladajuća koalicija u tu prazninu učitava svoje projekcije.
Da li je to kašičica meda za gorku pilulu koju biračko telo mora da proguta ili će se stara politika i dalje promovisati zaodenuta u novo ruho? Jednostavnije: da li se Srbija definitivno okrenula budućnosti i razvoju u okviru porodice evropskih naroda?
Ovo pitanje postavili Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Ja, pravo da vam kažem, ne znam. Svakako želim da Srbija bude uporna i posvećena približavanju Evropskoj uniji i da to pokaže nekim konkretnim koracima. Ne znamo kada će dijalog između Beograda i Prištine početi, ali svakako želim da za ovih mesec dana, koliko nam stoji na raspolaganju do sledećeg zasedanja Saveta za opšte i spoljne poslove da Srbija pruži još neko konkretno svedočanstvo da je posvećena evropskom putu. To bi svakako olakšalo i raspravu u parlamentu Holandije koja bi sada, s obzirom da ta zemlja nema regularnu vladu sa punim ovlašćenjima, omogućila da se stvori za Srbiju povoljnija atmosfera i da Savet donese odluku da prosledi Evropskoj komisiji zahtev Srbije za članstvo u EU”, kaže Kacin.
Učvršćenje evropske agende
Da Evropska unija čini sve da motiviše racionalnu politiku u Beogradu govori i podatak da će i dojučerašnje tvrdo jezgro Unijje – zemlje poput Nemačke, Britanije, Belgije, da Srbiju treba nagraditi za poslednje konstruktivne napore koji nisu bili bez političkog rizika kod kuće i da će učiniti sve da već sledećeg meseca šefovi diplomatija Unije donesu odluku da se Evropskoj komisiji prosledi prosledi aplikacija Srbije za članstvo u EU.
Hoće li srpska elita koja se i sama bori za ubrzanje puta ka punopravnom članstvu u EU iskoristiti naklonost Brisela i uozbiljiti svoje evrointegracione napore?
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da se početni pozitivni signali mogu uočiti, ali i upozorava da ima razloga za strah da će i ti novi narativi i napori nailaziti na prepreke.
“Sadašnji trenutak pokazuje da je značajan deo vladajuće elite prihvatio promenu demonstrirajući racionalniji pristup problemu. Mislim da to vodi učvršćenju evropske agende u Srbiji, ali, istrovremeno, stvari nisu tako jednostavne niti crno-bele. Sigurno je da će Kosovo i dalje biti problem i kako će se stvari kretati zavisi od naših unutrašnje-političkih kretanja, pa čak i od socijalno-ekonomskih prilika. I od, na kraju krajeva, mogućih izbornih rezultata za godinu i više dana. Od toga u kojoj meri će neke eventualno nove političke snage sve to dovesti u pitanje. Dakle, ne možemo govoriti o nekakvoj garanciji da je stabilnost definitivno postignuta”, ocenjuje Vekarić.
I poznati advokat i politički aktivista Srđa Popović kaže za Radio Slobodna Evropa da prepoznaje izvesne pozitivne nagoveštaje u hijerarhiji evrointegracije Srbije u odnosu na kosovsku temu, ali da ne smatra da je političko vođstvo Srbije pročišćeno od kolebanja i ambivalencije.
“Svakako da se izvesni pozitivni nagoveštaji mogu registrovati. Međutim, kako ja vidim ponašanje vlasti po tom, ali i po mnogim drugim pitanjima, oni stalno ispipavaju javno mnenje, gledaju kakve su reakcije, kreću se onom brzinom koja im se čini moguća. To sve ide jako sporo i zapravo je slika ovdašnjeg javnog mnenja. Vidite da su već sada počeli napadi na vrh vlasti, da se traže ostavke i novi izbori, tako da će to dosta teško ići", kaže Popović.
Upitan da li je postoji nepatvorena strateška politička odlučnost predsednika Srbije Borisa Tadića ka pragmatičnijem zaokretu u tretiranju teme Kosova i ka uspostavljanju evropskih integracija zemlje kao apsolutno prioritetnog cilja, sagovornik Radija Slobodna Evropa ukazuje na takoreći ugrađenu ambivalentnost Demokratske stranke koja je prati od formiranja do danas.
“Tadić je dobio izbore na sloganu “I Kosovo i Evropska unija” i već tada je bilo jasno da je to vrlo sumnjiv program jer se čak i onda nametalo pitanje šta će biti ako ta dva cilja dođu u sukob i kakva je hijerarhija ta dva cilja. To se nije videlo od početka i ta dvosmislenost traje i danas. U osnovi, mislim da Boris Tadić pokušava da ide putem ka Evropi, ali da, ovde – na unutrašnjem planu – ostavlja utisak da je uvek pritisnut, nateran na to, da, takoreći, to radi protiv svoje volje”, ocenjuje Popović.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi
Napetost na severu može otežati dijalog Prištine i Beograda
Za Beograd Kosovo je i dalje otvoreno pitanje
Revidirani tekst Rezolucije o Kosovu
Redefinisani Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom (EU)"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".
