Devet godina od napada na SAD

Predsednik SAD Barak Obama je godišnjicu terorističkih napada obeležio na memorijalnoj službi u Pentagonu, gde je 2008. godine žrtvama podignut spomenik.

Potpredsednik Džozef Bajden je bio u Njujorku na mestu srušenih "kula bliznakinja".

U 8.46 po lokalnom vremenu, kada je prvi od četiri oteta aviona udario u severnu kulu STC u Njujorku, minutom ćutanja je odata pošta žrtvama, a potom su pročitati imena poginulih.

Istovremeno, u Vašingtonu je takođe minutom ćutanja odana pošta onima koji su poginuli kada je treći avion udario u zgradu Pentagona. U napadima u Njujorku i Vašingtonu poginulo je gotovo 3.000 ljudi, a više od 6.000 povređeno.

Napade je otetim putničkim avionima izvelo 19 pripadnika Al-Kaide. Prva dva aviona udarila su u "kule bliznakinje", a treći avion je udario u zgradu Pentagona u Vašingtonu.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je danas da će Amerikanci počast žrtvama napada Al Kaide, pre devet godina, najbolje odati tako što će ostati tolerantna nacija i istakao da SAD "nisu i neće biti u ratu sa islamom".

"Najveću počast onima koje smo izgubili, naše zaista najbolje oružje u tom ratu je da učinimo ono čega se naši protivnici najviše plaše: da ostane ono što jesmo kao Amerikanci, da obnovimo osećaj zajedništva, da kažemo da mi određujemo karakter naše zemlje, da nećemo dozvoliti da činovi neke bande ubica, koljača i kukavica iskrive ono što mi jesmo", rekao je Obama.

Prema njegovim rečima, počinioci tog čina zla nisu napali samo Ameriku, oni su napali samu ideju Amerike, "sve ono za što se zalažemo i šta predstavljamo u svetu".

"Oni mogu da nastoje da izazovu sukob između raznih vera, ali kao Amerikanci, mi nismo i nikad nećemo biti u ratu sa islamom. Nije nas tog septembarskog dana napala religija, već Al Kaida, grupa ljudi koji su iskrivili veru", naglasio je američki predsednik.

Obama je rekao da će Amerika, kao što osuđuje netoleranciju i ekstremizam u inostranstvu, braniti prava svakog Amerikanca, uključujući i pravo da ispoveda veru koji želi.

Ceremoniji ispred Pentagona prisustovali su ministar odbrane Robert Gejts, šef Združenog štaba američke vojske, admiral Majk Malen, kao i članovi porodica poginulih na tom mestu pre devet godina.

Inače, prema izveštaju grupe koju su predvodii dva bivša predsedavajuća komisiji 9/11, a koji je objavljen u petak, navedeno je da je teroristička pretnja postala kompleksnija u odnosu na pre devet godina, a da je Al Kaida, sa nizom svojih ogranaka u zemljama kao što su Jemen i Somalija, postavila širu strategiju.

Jedan od autora izveštaja Li Hamilton smatra da će odnos SAD sa islamskim svetom biti jedan od glavnih izazova američke spoljne politike tokom narednih decenija, koji neće biti rešen za godinu, dve ili pet pa čak ni 10 godina.

"Spaljivanja Kurana destruktivan potez"

Obama je pozvao na versku toleranciju u jeku rasprave o mestu islama u američkom društvu, koja se rasplamsala uoči najave evangelističkog pastora Terija Džonsa da će spaliti svetu knjigu Kuran.

Džons je, u međuvremenu, objavio da "privremeno" odustaje od namere da spali muslimansku svetu knjigu.

Dane uoči godišnjice terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu obeležile su povećane tenzije zbog najava evangelističkog pastora Terija Džonsa da će javno spaliti primerak Kurana i polemike o izgradnji džamije u blizini nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Obama je kazao da je ideja spaljivanja Kurana "destruktivan potez" koji je potpuno u suprotnosti sa američkim vrednostima. Uoči obeležavanja godišnjice terorističkih napada, muslimani širom sveta obeležavaju ramazanski Bajram.

Šamsi Ali, imam islamskog centra u Njujorku, kaže da je obeležavanje Bajrama u Americi primereno poštovanju prema žrtvama 11. septembra.

"To je veoma važno, zato što je ovo kraj meseca Ramazana, koji mi smatramo mesecom blagoslova i milosrđa. Ali pošto je ovo dan kada se desio teroristički napad, promenili smo način proslave. To je više dan sećanja na žrtve i molimo se za njih, neka ih bog blagoslovi", rekao je on.