Sada pišemo istoriju

UMETNIČKO delo Miloša Teodosića, uramljeno plasmanom Srbije u polufinale Svetskog prvenstva u Turskoj, bilo je još upečatljivije posle prespavane noći. Fragmenti poslednjeg šuta nisu izbijali iz glava naših reprezentativaca, koji su u hotelu “Polat” s najbližom rodbinom i devojkama iznova proživljavali nezaboravne trenutke trijumfa nad svetskim i evropskim prvakom Španijom.
- Da sam trener, dao bih Milošu da šutne svaku poslednju loptu - pravi omaž svom saigraču kapiten Nenad Krstić. - Nije odigrao svoju najbolju utakmicu, ali to i jeste odlika velikih igrača. Baš zbog toga je na putu da postane vrhunski. Može da ima i najgori dan, ali kada se rešava pitanje pobednika, uzeće loptu i verovatno pogoditi. Hvala mu na svemu tome.

Koliko god se trudio da umakne poređenju s legendom, Teodosića će kao senka pratiti paralela sa Sašom Đorđevićem. Neki bi i platili za tako nešto.
- Kao klinci, svi smo na basketu odbrojavali “tri, dva, jedan” i šutirali trojku kao Đorđević. Ako si centar, teško je ispuniti taj san - žali Kosta Perović. - Desilo mi se jednom s juniorskom reprezentacijom, šutnuo sam sa devet metara, imala je dobar pravac, ali nije ušla.

I Turci, koji nas čekaju u polufinalnoj zasedi (subota 18.00), razrogačenih očiju pratili su savršenu putanju Teove lopte.
- Celu noć su vrteli taj poslednji napad - kaže Perović. - Čitamo i komentare naših ljudi na internet forumima. Priznajem, slatko sam se nasmejao na onaj “Izvinite, nisam TEO”. Drago mi je ako mlađe generacije u nama vide svoje idole.

Posle napetog psihološkog dvoboja sa Špancima, nervoza je izvetrila iz srpskih igrača.
- Slatka osveta - odahnuo je Krstić. - Bio sam nervozan pre utakmice, stvorena je neka čudna atmosfera, čemu je doprinela i izjava Skariola. Vratili smo Špancima za poraz u finalu EP, ali i za sve poraze u proteklih desetak godina. Polako vraćamo stvari na svoje mesto, ali ne smemo na ovome da stanemo. Imamo šansu generacije da uradimo nešto veliko, možda čak i da ispišemo istoriju srpske košarke. Zbog toga ne bi trebalo sada da dižemo galamu.

Predstava o nesigurnim Turcima preobratila se tokom prvenstva u utisak zastrašujuće vojske selektora Bogdana Tanjevića, koja se hrani fanatizmom svakog od 17.000 navijača na tribinama “Sinan Erdem doma”.
- Turska je neka druga ekipa u odnosu na onu koju smo, relativno lako, dva puta pobedili na pripremama - kaže Krstić. - Podsećaju me na Grke, kod kuće dobijaju sa 30 razlike, a kada izađu iz svoje zemlje imaju problema. Nisam primetio da je iko ušao u košarkašku tuču s Turcima. Ako im se malo jače suprotstavite, isplivaće njihove mane na videlo.

Dok odbrojavaju sate do polufinala s Turskom, blizina istorije može i da uplaši neke srpske klince.
- Ako postaneš svestan koliko si blizu, pritisak može da zastraši mlađe momke - iskustvo progovara iz Krstića. - Pre utakmice sa Španijom, rekao sam sebi: “Zbog ovoga si i počeo da igraš košarku”. Nisam sanjao o NBA ligi, već o reprezentaciji i utakmicama kao što su četvrtfinale i polufinale svetskog prvenstva. Imamo šansu za finale protiv protivnika kojeg smo već dva puta pobedili. Toga moramo da budemo svesni, moramo da znamo kakav će nas ulog čekati na terenu u subotu.

SAVANOVIĆ: ŠPANCI, IZVINITE!

Jedan od onih koji nijednog trenutka nije sumnjao u pobedu nad Špancima je Duško Savanović, koji je na svom blogu na zvaničnom sajtu Evrolige, pred meč sa “furijom”, napisao:
- Voleo bih da završim sa porukom španskim navijačima, posebno onim u Valensiji. Iskreno, znam da ćete me mrzeti na jedan dan. Pobedićemo Španiju i zato želim da vas zamolim za izvinjenje unapred - poručio je Savanović.

NARODNjACI U AUTOBUSU

Slavlje posle pobede nad Španijom trajalo je pola sata, koliko traje vožnja autobusom od dvorane do hotela “Polat”.
- Veličković je bio glavni - prepričava Kosta Perović. - Puštao je narodnjake, šta drugo da se sluša kada se slavi...

Niko nije mogao da se seti hita večeri.
- Nemam pojma, bilo je dvadesetak pesama, pa koja te u trenutku ponese - kaže Duško Savanović. - Bilo je svega, jedna pesma jedna želja, kozaračko...

Posle žurke u autobusu, naši reprezentativci počastili su sebe izlaskom na jedno piće na Taksimu, glavnom mestu za provod u evropskom delu Istanbula.

NEKAD I SAD

Nenad Krstić podvlači liniju razgraničenja između ove i nekih prethodnih neuspešnih generacija.
- Ovo je posebna grupa momaka. Svi smo drugari, družimo se i van terena, svi zajedno izlazimo na piće. To je odlika velikih timova. Prosto uživamo igrajući za reprezentaciju.

ČESTITKE

Čestitke Krstiću stigle su i iz njegovog NBA kluba.
- Vlasnik Oklahome dolazio je da gleda našu utakmicu sa Hrvatskom i meč Amerikanaca sa Angolom. Svi živi su mi čestitali, trener, generalni menadžer...

BROJANICA

Trenutak slavlja posle pobede nad Španijom uhvatio je Ivana Paunića s jednom rukom zavučenom u šorts. O čemu se radi?
- Pošto ne smem da nosim brojanicu oko ruke, zavezao sam je za postavu šortsa. Dok sedim na klupi uvek je držim za sreću. Kada je Teo pogodio onu trojku, poskočio sam istog trenutka, a ruka mi je i dalje stezala brojanicu - objašnjava Paunić.

ČETVRTFINALESrbija - Španija 92:89
Turska - Slovenija 95:68
SAD - Rusija 89:79
Litvanija - Argentina 104:85