“Japanci ne postoje”

Nakon sedam meseci stvaranja, Nikola Andrić je odlučio da svima obelodani do kog je saznanja došao: „Japanci ne postoje“.

Ovaj dvadesetjednogodišnjak je to saopštio okupljenima u Kući Đure Jakšića, u Skadarskoj 34. Tada je, na promociji, svima pokazao svoj književni prvenac u izdanju Književne omladine Srbije.

Roman „Japanci ne postoje“ pisao je od decembra prošle, do juna ove godine. Prvobitna ideja je bila da napiše „pričicu od 15-ak strana“, želeo je da napiše nešto čime će zapečatiti srednjoškolske dane, pa je za glavne likove uzeo svoje drugove.

Na objavljivanje knjige nikada nije pomišljao.

„Ne, ne, ja nisam verovao da ću to objaviti dok nisam završio. Ali, po završetku, odneo sam rukopis nekim ljudima čije mišljenje zaista cenim i kada su mi oni rekli da to valja, shvatio sam da objavljivanje moje knjige više ne izgleda tako nemoguće“, kaže Andrić.

Kao i svaki mladi pisac, susreo se sa mnogim komplikacijama, ali je, ipak, pronašao način da svoju priču plasira do čitaoca.

„Komplikacije su velike, ali bitno je da imaš kvalitet. Ukoliko nemaš-nemoguće je. Uz kvalitetan rad, trud i dobre ljude koji će ti pomoći, sve je moguće. Imao sam sreću da mi je KOS maksimalno izašla u susret i da su ispoštovali sve što smo se dogovorili.“

Kako predsednica, glavna i odgovorna urednica Književne omladine Srbije, Verica Sekirarski kaže, u skoro svim delovima Andrićeve knjige prepoznajemo zemlju u kojoj živimo i prilike u kojima smo opstajali.

Ona ističe da je glavna karakteristika ovog romana, osim upečatljivih likova (Kaje, Lane, Gaktisa, Ivana, Milana, Borisa, Darka, Nenada, Dejana-koji nas vode kroz sijaset simpatičnih i neverovatnih avantura), i duhovitost koja je zaista redak dar.

Andrić nas na neobičan način uvodi u priču i odmah na prvim stranicama intrigira svojom idejom i načinom pisanja.

„Problem je zapravo u nama, ne u mašini. Radi se o tome da naš mozak ne može da prihvati putovanje kroz vreme. Našem razumnom mozgu je sama ideja o tome potpuno neverovatna i ne vidimo nikakvog načina kako je to moguće. Gde je to mesto? Da li ono postoji? Je li to stvarno prošlost ili neki paralelni svet? Ima li još takvih svetova? Hiljadu pitanja. Postoji samo jedan način da uspemo.
Koji?- upita Darko.
Da ga omamimo!- odovori Milan.“

Gde su se to uputili junaci romana, koje je značenje nove reči „trumbal“? Ako ne znate odgovore na ova pitanja, knjiga „Japanci ne postoje“ će vam ih dati. A Andrić dodaje:

„Ukoliko želite da pobegnete iz ovog sivila koje nas okružuje i ukoliko želite da zaboravite na svakodnevne probleme, i da se od srca nasmejete, mislim da će vam moja knjiga pomoći u tome.“

Roman je štampan u 300 primeraka i može se naći u svim većim knjižarama, a prvenstveno u Zemunu, naglašava mladi pisac. „U knjizi se, ipak, uglavnom radi o ljudima iz Zemuna.“