Rušitelji kao lažni čuvari

TRAŽIĆEMO da međunarodna zajednica preispita odluku o prepuštanju obezbeđenja Gračanice i drugih verskih i kulturnih objekata kosovskoj policiji. Imamo puno razloga za zabrinutost, jer su do sada slične odluke Kfora išle na štetu srpske zajednice i ugrožavale naše spomenike. Strahujemo da se na ovaj način samo dodatno podstiče duh 17. marta.

Ovo za ”Novosti” poručuje ministar kulture Nebojša Bradić, koji kaže da naš državni vrh očekuje da međunarodne strukture, koje stoje iznad Kfora, Euleksa i kosovske policije, ozbiljno razmotre protest i upozorenja srpske strane.

* Apeli očigledno nisu dovoljni. Može li Beograd nešto da učini da bi se naši spomenici vratili pod ”okrilje” međunarodnih snaga?

- Kroz niz diplomatskih aktivnosti nastavićemo da ukazujemo da je loše što je odgovornost prebačena na kosovske institucije. Moramo da stvorimo svest u centrima moći, kod cele međunarodne zajednice, da je reč o zaštiti svetske, a ne samo srpske baštine na KiM. Jer, našim spomenicima preti opasnost ukoliko se nastavi s lažnom brigom onih koji su ih rušili.

* Vlasti u Prištini su pre nekoliko dana donele odluku o zabrani ulaska srpskih zvaničnika na teritoriju Kosova...

- To je još jedan vid pritiska na Beograd i saplitanje u diplomatskoj borbi za Kosovo. Sasvim je izvesno da će to otežati i rad i bezbednost onih koji su angažovani na zaštiti spomenika kulture.

* Jeste li zbog toga uputili protestnu notu Euleksu?

- Protest smo uputili, ali je jasno da njegova snaga, posle odluke MSP, znatno manje delotvorna. Zasada imamo obećanja da će srpski stručnjaci, koji rade na obnovi spomenika kulture, nesmetano putovati na KiM, da bi nastavili projekte na četiri glavna objekta pod zaštitom - Bogorodici Ljeviškoj, Gračanici, Visokim Dečanima i Pećkoj patrijaršiji.

* Da li vlasti u Beogradu očekuju podizanje tenzija na Kosovu posle raspleta u UN oko naše rezolucije?

- Ne isključujemo takav scenario i zato smo u stalnom kontaktu sa međunarodnom zajednicom na KiM.

* Ustavni sud nedavno je osporio pojedine delove Zakona o informisanju, za koje je stručna javnost i pre nego što se propis našao u Skupštini tvrdila da su pravno neodrživi...

- Ministarstvo će poštovati odluke Ustavnog suda. Izmene i dopune Zakona imale su smisao u vreme donošenja, s obzirom na to da mehanizmi samoregulacije nisu zaživeli, a pojedini mediji su na najbrutalniji način kršili etičke i zakonske norme. Tako izmenjeni zakon, čak i bez ijedne izrečene kazne, doneo je određene pozitivne pomake, posebno kada je reč o pretpostavci nevinosti i očuvanju dostojanstva ljudi.

* Deo političkih stranaka i stručne javnosti vas vidi kao jednog od glavnih ”krivaca” za zakon koji je oborio Ustavni sud i traže vašu ostavku...

- Prihvatam kritike, ali smatram da su zahtevi za mojom smenom - neutemeljeni.

* Iz novinarskih krugova na adresu Ministarstva stižu i kritike da medijska studija koju ste predstavili samo u desetak rečenica tretira štampane medije...

- Ta studija je samo početak rada na medijskoj strategiji koja konačno na duži rok treba da uredi oblast informisanja. Tek sledi opsežna javna rasprava, a Ministarstvo je otvoreno za sve predloge i sugestije.

* Hoće li se pisati novi zakon o informisanju?

- Da li će se ići na pravljenje novog ili doradu postojećeg zakona znaće se kad strategija bude gotova. Ona će definisati celu oblast informisanja, od štampanih medija, transformacije javnih preduzeća, pitanja elektronskih, regionalnih servisa, uređenja medijskog tržišta.