Zajmom vraćaju kredite

U polupraznom Beogradu gužva na - bankarskim šalterima. Građani i pored krize, kojoj nikako da vidimo kraj, i upozorenja ekonomista da bi trebalo više da štede, a manje troše, ponovo su navalili na kredite. Dodatni juriš na pozajmice očekuje se narednih dana i u septembru, odnosno sa početkom školske godine i jeseni. Podaci Kreditnog biroa ukazuju da je zaduženost građana samo u julu u odnosu na prethodni mesec povećana za 3,7 odsto, a od početka godine za 20,6 odsto. Bankari su ranije bar tokom leta imali manje posla.

Tokom jula najviše su se uzimali krediti za refinansiranje. Građani su se zadužili za 6,9 odsto više nego u junu i dug po ovim pozajmicama je povećan na 44,49 milijardi dinara. Ne opada ni potražnja stambenih kredita, do sada ih je odobreno u vrednosti od 264,62 milijarde dinara, ili za 3,9 odsto više nego u junu.

Čak su i potrošački krediti, koji su bili malo traženi, krenuli da rastu. Tokom prošlog meseca povećano je zaduživanje za 3,7 odsto, pa je odobrena suma dostigla 35,7 milijardi dinara. Ovo je, zasigurno, posledica ponude povoljnih dinarskih zajmova sa počekom, koje subvencioniše država. Jedino je interesovanje za gotovinske pozajmice i dalje malo.

- Sve ukazuje da se građani zadužuju da bi smanjili svoje rate, odnosno odlučuju se za kredite za refinansiranje - ističe Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Stanovništvo koje nije porezaduženo, odnosno još ima prostora da uzme zajam, objedinjuje svoje obaveze prama bankama sa nižom kamatom i dobija prostora da uzme još gotovine. Dodatna pogodnost je što mogu da uzmu dinarski kredit sa grejs periodom i tako odlože otplatu, a da opet dođu do neophodnog novca.

Problem je, međutim, kako ističe Đukić, sa građanima koji ne mogu da refinansiraju svoje kredite, kartice i dozvoljeni minus. Prezaduženi su i vrlo često ulaze kasne s otplatom kredita. Prema podacima Kreditnog biroa, trenutno je u docnji 3,4 odsto zajmova. Zarade više ne prate rast cena, a sa prosečnom platom teško je podmiriti osnovne potrebe. Zbog toga se pribegava kreditima. Stara priča da je u slamaricama kod građana ima oko 4,5 milijarde evra, očigledno više ne pije vodu, jer se ne bi u vreme krize zaduživali kod banaka.

- Mislim da je operisanje sa tim podatkom vrlo neosnovano - smatra Đukić. - Građani su vrlo svesni da je sigurnije i korisnije štedeti u bankama, nego kod kuće. Kamate su visoke, pa i naši ljudi koji rade širom sveta radije čuvaju svoj novac u Srbiji, pre svega zbog dobre zarade. Dakle, ko ima novac čuva ga u banakma, a ko nema zadužuje se.

ŠTA KAŽU BANKARI

U poslednjih šest meseci zabeležen je veoma značajan rast broja odobrenih kredita - kažu u Unikredit banci. - Od februara do danas, najveći rast je zabeležen kod stambenih kredita i iznosio je 23 odsto. Povećan je i broj odobrenih gotovinskih i keš kredita sa subvencijom za 17 odsto. Najveću tražnju u Intezi imaju subvencionisani gotovinski i potrošački krediti. Sa oko 3.800 odobrenih kreditnih zahteva u iznosu od blizu 79,5 miliona evra, nalaze se na prvom mestu po broju datih zajmova za kredite sa subvencionisanom kamatom.

ČEKOVI I NA RECKU

Još je dobro da građani mogu da koriste kredite - smatra Đukić. - Evidentno je i da raste broj čekova u opticaju, što znači da stanovništvo koristi razne akcije u prodavnicama, kako bi kupovali na odloženo, jer cene rastu, a najavljuju se dodatna poskupljenja. Raste i zaduživanje kod malih trgovina na veresiju ili “crtu”, pa se račun plaća na kraju meseca ili kad legne plata.