Bez dogovora o Euleksu

Jedan visoki diplomata je rekao agenciji, posle ovog susreta, da su pretežno zapadne zemlje nedavno u Savetu bezbednosti UN zakočile nagodbu oko davanja "neke vrste zelenog svetla" za misiju Evropske unije na Kosovu, koja je zapala u velike probleme.

Na pitanje nije li to potpuno protivrečno onome što zagovaraju čelnici EU koji traže da zvanični Beograd i kosovski Srbi prihvate misiju Euleks, on je odgovorio da ponuđena nagodba izgleda nije bila dovoljno izričita za "glavne aktere".

Ruski ambasador pri EU Vladimir Čizov je, istovremeno, Beti potvrdio da je na poslednjem zasedanju SB UN bilo pokušaja da se "predsedničkim saopštenjem" pruži neka međunarodno pravna podloga misiji EU na Kosovu. "Ali je to odbijeno", naznačio je Čižov.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt je Beti preneo da su u toku pregovori eksperata UN i EU "ne baš o pravnoj osnovi za Euleks, već više o nekim praktičnim vidovima.

Bilt je ocenio da će se "vremenom doći do nečega, mada ne idućih nedelja".

"Možda treba zamisliti neko novo rešenje", stavio je do znanja švedski ministar. On je naglasio da UNMIK treba još neko vreme da ostane na severu Kosova da bi se videlo može li se prevazići surova stvarnost da je Kosovo potpuno podeljeno društvo.

"Biće potrebe za nastavak uloge UN u raznim poljima koja nisu bila predviđena u Ahtisarijevom planu pre godinu dana", dodao je Bilt.

Bivši američki pregovarač u "trojki" Kontakt grupe za Kosovo, Frenk Vizner je posle ove rasprave novinarima rekao da je "unutar Kosova, impresioniran stepenom vladavine prava, odgovornošću novih vlasti, usvajanjem novih zakona".

"Činjenica da južno od Ibra nema incidenata nas čini veoma srećnim. Nadamo se da će se tako i nastaviti. Nisam uopšte zabrinut zbog (malog) broja zemalja koje su priznale Kosovo. Znam da je Kosovo Španiji važno zbog Baska, Indoneziji zbog oblasti Aće. Mada, ako pogledajte istorijski, priznavanje Kosova napreduje bolje čak i od priznavanja Crne Gore", bilo je mišljenja Viznera.

Sinoć su u raspravi o zapadnom Balkanu na ovom skupu šef francuske diplomatije Bernar Kušner i bivši američki ambasador u UN Ričard Holbruk izneli stav da je nezavisnost Kosova neopoziva činjenica i da je to bilo "jedino moguće rešenje".

Kušner je naveo da se godinama nastojalo da se postigne nagodba Srba i Albanaca i nije bilo nikakvog uspeha.

Nezavisnost Kosova je, po rečima Kušnera, posledica činjenice da niko u međunarodnoj zajednici nije želeo "novi Kipar, a sad mi hoćemo i Kosovo i Srbiju u Evropskoj uniji".

Za predsednika Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantina Kosačova je veoma dobar razvoj zbivanja u činjenici da prilično veliki broj zemalja u svetu odbija da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Zvanična Moskva će, po njegovim rečima, nastaviti da i bilateralno, sa zemljama koje još nisu priznale samoproglašanje nezavisnosti u Prištini, radi na tome da se spreči da Kosovo dobije puno međunarodno priznanje.

Holbruk je ocenio da u slučaju Kosova "ne postoji nikakav presedan" koji se može primeniti na druge slučajeve u svetu. Štaviše, kako je naglasio, Rusija mora zauzeti istovetan stav kakav imaju SAD i Evropska unija - a to znači da je Kosovo jedinstven slučaj, da nema presedana i, posebno, da ne postoji mogućnost da se Republika Srpska odvoji od Bosne i Hercegovine.

Kušner se u potpunosti saglasio s Holbrukom, a Kosačov je, u načelu na zajedničkom obraćanju novinarima, jedino uspeo da naglasi da "Kušner i Holbruk u potpunosti greše kad je u pitanju Kosovo", pošto su francuski ministar i bivši američki ambasador u UN odmah napustili binu i salu, ne čekajući šta će reći šef spoljnopolitičkog odbora ruskog parlamenta.