Ganić i dalje na dnevnom redu

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je u toku razmatranje presude londonskog Suda za ekstradicije koji je odbio da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića.

Vekarić je najavio da će u ponedeljak sa britanskim tužiocima, koji zastupaju srpsku stranu tom slučaju, biti razmotrena celishodnost podnošenja žalbe na tu odluku.

Zamenik tužioca Vekarić je napomenuo da je tužilaštvo obavešteno da je bivši tužilac Tužilaštva BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u "predmetu Dobrovoljačka", a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok Ganićeve odbrane, kompletan "predmet Ganić" odneo sa sobom u Englesku i timu odbrane otkrio identitet zaštićenog svedoka.

Vekarić je potvrdio da je MUP Republike Srpske podneo tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv Alkoka, i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Ganića, zbog tih dešavanja.

Obrana Ganića je prema krivičnoj prijavi, zaštićenom svedoku čiji je identitet otkrio Alkok, iako je bio u zakonskoj obavezi da čuva identitet svedoka, nudila novac u zamenu za promenu iskaza što je on odbio i prijavio slučaj policiji RS.

Sud u Londonu u utorak je odbio zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora.

Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu: vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine.

Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici su u maju 1992. godine ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215.

Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.