"Tajnost i nedostatak informacija od onih koji odlučuju, najspornija je stvar u slučaju Generalštab", kaže za N1 advokat Jovan Rajić.
„Postoji više stvari koje su sporne, ali ono što dominantno provejava jeste tajnost i nedostatak informacija koje dolaze od onih koji odlučuju, pre svega od Ministarstva građevinarstva i Gorana Vesića. Videli smo saopštenje gde se govori da je potpisan ugovor o revitalizaciji zgrade, a imali smo pre toga Memorandum o razumevanju. Kada kažete revitalizacija, deluje da će neki dobri ljudi da revitalizuju tu zgradu i da će se ona vratiti svojoj primarnoj nameni. A onda kada malo oslušnete i vidite čime se kompanija bavi, shvatite da je to još jedan pokušaj da se privatni interes stavi ispred javnog, gde se zemljište poklanja de fakto tom investitoru, a kako se navodi na sajtu, daje se na 99 godina korišćenja“, pojašnjava Rajić.
A jedini razlog zašto to zemljište nije poklonjeno je – zakon.
„Jedini razlog zašto nije poklonjeno je što po našem zakonu ne može da bude poklonjeno jer predstavlja zaštićeno javno kulturno dobro. Defakto je poklonjeno i ovim, a i naš zakon i pozitivna praksa zakupa na 99 godina izjednačavaju sa prenošenjem prava svojine. Tako da je tim ugovorom de fakto poklonjeno to zemljište, čime su izigrani i zakon i Ustav koji obavezuju sve građane, a naročito nosioce javnih funkcija da vode računa o javnim dobrima Srbije“, naglasio je Rajić.
On kaže i da takve vrste ugovora moraju da budu javno objavljeni.
„O njima javnost ima pravo da zna. I kad čujem da će da se pita struka, ne znam u kojoj fazi će da se pita struka, kad ste već potpisali ugovor. Kada će to ministarstvo da pita struku i i da li će se oni uopšte pitati“, kaže.
Rajić i odgovara – da neće.
„Oni ne pitaju struku jer znaju kakav bi odgovor dobili. Kada se struka pitala, napravljen je taj raspored zgrada (u Nemanjinoj), i sada je nekom palo na pamet da bi tu mogao da pravi hotel. Tako nešto je nemoguće iz urbanističke perspektive“, rekao je Rajić.
Inače, arhitektonske akademije, udruženja i društva zatražila su da se Beogradski sajam sa halama 1, 2, 3 i 4 proglasi spomenikom kulture, a da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane proglase kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Na predstavljanju Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su sačinile akademije, udruženja i društva arhitekata, zatraženo je i da se zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane restauriraju i saniraju u skladu sa utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju da se ti objekti vrate u prvobitno stanje.
Šta će biti sa Sajmom?
Na pitanje šta će biti sa Sajmom, koji je u planu proširenja u okviru Beograda na vodi, Rajić kaže:
„Tehnika vladanja ove vlasti jeste takva da su memorandumu o razumevanju najviši akti kojima se onda upodobljavaju svi ostali akti, umesto da je obrnuto. Ovde je vrhovni pravni akt memorandum o razumevanju, ide tako što – predsednik Srbije ode u neku zemlju, u ovom slučaju UEA i onda se tamo sa šeicima dogovori gde će se graditi, kako će se profit deliti… Onda se vrati ovde, saopštava onima koji rade za njega, a trebalo bi za nas, onda oni donose leks specijalise kojima zamenjuju naš pravni poredak ili ga čak ukidaju“.
Što se tiče projekta Beograda na vodi, dodaje, o njemu se ne može govoriti kao o proširenju.
„Niti ga možemo posmatrati izolovano od onog što je bilo na početku – a to je da je on nastao na vršenju krivičnih dela i na kršenju Ustava usvajanjem leks specijalisa. Ne možemo da konvalidiramo te nepravilnosti koje su inicijalno pratile projekat… Ono što je sada zabrinjavajuće jeste to proširenje područja posebne namene, rade se izmene iako se površina značajno proširuje. Ovde se govori o nekom nastavku projekta a zapravo se drastično menja i obuhvat prostornog plana, što mora da bude praćeno novim procedurama, ali njih – nema“, pojašnjava Rajić.
I sve to, navodi, pod pričom da ćemo „dobiti nešto lepo u čemu ćemo svi da uživamo“.
„Ovo nije stvar estetike, mada je i ona ovde sporna, već je stvar zakona“, zaključio je.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR