LIČNO, PREĆUTANO, A NAPISANO

lično

Uz najteže bolesti i finasijske probleme, borba za život nekad bude pokretač za pisanje, da se zaboravi muka, bar na trenutak.

Pero ne služi svakom kao sredstvo za plaćanje dažbina, kupovinu namirnica ili zaradu i slavu, nego kao inspiracija za život i održavanje duše. Svako ima svoju golgotu i ne treba ih meriti. Dobrotu niko nema prava da meri, osim Boga, koji meri i gordost.

Dobrota je poverenje u istinu koju neko izgovori, a nije mu lako da izgovori.

Postoji vera u Boga. Postoje idolopoklonstva. Postoji i zaljubljenost u sebe, što je zanimljiv slučaj idolopoklonstva.

Pomaže Bog.

RASKA

Odoše golubovi visoko letači. Stric ih je gajio. Pogledi u nebo. Moj stric i ja. Strina kod šporeta.

Pitao sam se u poznim godinama, otkud ja tamo. Mlad bračni par, zaljubljeni. Al’ ima neko dete iz rodbine. Tražili da budem i kod njih.

Prođe skoro šezdeset godina. Stric umre. Raska ostade. Osta ona “pola” da oksidira.

Svi koji je znamo volećemo je i posećivati, a njeni najbliži će je i čuvati. Valjda smo nešto naučili.

A to dvoje dobrih ljudi, imali su sreće što su se sreli. Ili je suđeno.