Svečana akademija povodom obeležavanje Dana pobede nad fašizmom
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović istakao je danas da je srpski narod "narod stradalnika i mučenika koji se bezrezervno suprotstavio nacizmu i fašizmu i u tome je pobedio".
Govoreći na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu, povodom obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, rekao je da je u periodu od 1941. do 1945. sproveden udruženi zločinački poduhvat protiv svega što je srpsko.
Podsetio je na stravične zločine koje su nacisti sprovodili zajedno sa ustašama, italijanskim, bugarskim, mađarskim i albanskim okupatorima, kao i na naredbu nemačkih snaga da za svakog ubijenog Nemca treba streljati stotinu Srba, a za svakog ranjenog, 50 Srba.
Napomenuo je da se srpski narod izborio za slobodu, a da je nju hteo ne samo za sebe, već i za druge narode.
"Odajemo poštu svim herojima antifašističke borbe. Njihovo delo treba da nam obasjava put", poručio je Starović.
General major u penziji Vidosav Kovačević napomenuo je da su Srbi rekli istorijsko "ne" nacizmu i da su zbog toga u četvorogodišnjoj borbi najviše stradali.
"Sa pobedom stigla je sloboda", rekao je Vidović, inače član SUBNOR-a i dodao da je tada pobeđeno najveće zlo u najkrvavijem ratu koji je svet ikada video.
Istakao je da iznova treba ponavljati ko je pobednik, a ko poraženi, ko je dželat, a ko stradalnik u Drugom svetskom ratu.
"Protiv fašista borili su se partizani i pripadnici Narodnooslobodilačke borbe koji su od golobradog naroda na početku došli do 800.000 boraca na kraju rata", rekao je Kovačević i podsetio da je slavna Crvena armija pred kraj rata pomogla u oslobađanju Jugoslavije.
Kaže da su Srbi koji su se borili na Kadinjači, Neretvi, Sutjesci, Drvaru sinovi očeva koji su se borili na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu i proboju Solunskog fronta, a da su oni koji su se borili protiv NATO agresije 1999. godine sinovi boraca Narodnooslobodilačkog rata.
U drugom delu svečane akademije priređen je muzičko-scenski program.
Šapić: Moramo da negujemo istoriju sećanja na Holokaust
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić istakao je danas da treba negovati istoriju sećanja i dobre odnose srpskog sa jevrejskim kao i svim drugim narodima.
Govoreći na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu u "Centralnoj kuli" Memorijalnog centra "Staro sajmište", Šapić je rekao da mu je čast što prisustvuje ovom događaju i naglasio da se takvo stradanje više nikada ne sme dogoditi.
On je istakao da su srpski narod, Beograd i Beograđani takođe kroz istoriju bili ti koji su patili i stradali, a paralelno sa tim su, kako je rekao, uvek bili širokogrudi i trudili se da pomognu kome god su mogli i koliko su mogli.
"Taj jedan deo pripadnika jevrejskog naroda koji je uspeo da preživi strašne zločine u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima bili su oni koje je naš narod uspeo da sakrije, sačuva po svojim kućama, imanjima, podrumima. U ovim teškim vremenima danas, u kojima se nalazi čitav svet, ne smemo da zaboravimo zločine kao što su ovi. Ne smemo da dozvolimo da se oni ponove ni nad jednim narodom i moramo da nastavimo da negujemo istoriju sećanja", poručio je Šapić.
On je naglasio da "moramo da negujemo dobre odnose koji srpski narod ima sa jevrejskim".
"Beograd, a to ga je krasilo kroz čitavu svoju istoriju, iako je prolazio mnoge teške trenutke, ne znam da li ima grada u širom okruženju koji je više puta uništavan u svakom pogledu, je uvek bio otvorenih ruku za sve, bez obzira na naciju i na veru", istakao je Šapić.
Naglasio da on veruje da je Beograd i danas takav.
"I dokle budem imao priliku da budem prvi među jednakima, nastaviću se i potrudiću se da i dalje negujem tu vrstu i raspoloženja i atmosfere koju, mislim, da je krasila Beograd od davnih dana, od kada je nastao ovaj prostor. I još jednom želim da se takvi zločini više nikada ne ponove i da uvek zajedno obeležimo veliko stradanje i da, kao što sam rekao, nastavimo da imamo dobre odnose kako smo ih do sada imali", zaključio je Šapić.
Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks rekao je na Svečanoj akademiji da se danas obeležava događaj od pre 82 godine kada je poslednji kamion odvezao u smrt Jevreje sa teritorije Beograda i Banata od Sajmišta ka Jajincima gde su ih zločinci ugušene bacili u jamu.
"Tog dana je u Berlin stigao telegram da je Beograd oslobođen od Jevreja", napomenuo je on.
Naglasio je da je odlukom Skupštine Grada Beograda iz 2014. godine 10. maj proglašen je Danom sećanja na žrtve Holokausta.
Prema njegovim rečima, u Beogradu su tokom Drugog svetskog rata Jevreji stradali, pored Sajmišta i u Topolskim šupama na Autokomandi, logoru Banjica, u Trostrukom Surduku na Ledinama, u Rakovici, pored manastira u Bubanj potoku, kao i u Jabuci kod Pančeva
On je istakao da obeležavanje Holokausta ima višestruki značaj.
"Prvi i osnovni je da žrtve Holokausta ostaju upamćene, ne samo kao broj već kao ljudska bića je koje jedna grupa ljudi oglasila nepoželjnim", naveo je Fuks.
Napomenuo je da je Holokaustom u Evropi, kao i Srbiji, skoro iščezla grupa ljudi koja je doprinosila društvima u celini.
"Predratni Beograd poznavao Jevreje u svim segmentima života - od zanatlija, preko umetnosti, medicine, politike, sporta, preduzetništva i oni su bili sastavni deo svih društvenih zbivanja tog vremena", kaže on.
Predsednik Jevrejske opštine Beograd ističe da je specifično za Beograd bilo to da je imao i Sefardsku i Aškenasku zajednicu, što je tada bila retkost u Evropi.
Naveo je da je Jevreja u predratnom Beogradu živelo oko 11.000 članova i samo mali broj ih je preživeo.
"Preživeli su oni koji su emigrirali od rata ili su imali lažna dokumenta, kao i mali broj u pokretima otpora i oni koje su hrabri pojedinci krili tokom celog rata", naglasio je Fuks.
