Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak

Novi Sad – Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona.

Na današnji dan se posti i farbaju se uskršnja jaja i to u crvenu boju koja je simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije. Pripisuju mu se posebna svojstva - lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.

Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja. Ne radi se ništa u kući i polju, a veruje se da ne valja uzimati eksere, igle, šila i sve drugo oštro i šiljato da se ne bi pozleđivale Isusove rane.

Stariji ljudi kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona, a na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima. Nema liturgije već se ujutru čitaju „Carski časovi“ koji podsećaju na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na.

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.

Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom. Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, dan se provodi u tihovanju i molitvi.