Ko su ministri u novoj Vladi Srbije

Novi premijer Miloš Vučević je u prethodnom sazivu Vlade obavljao funkciju potpredsednika i ministra odbrane.

Bio je gradonačelnik Novog Sada u tri mandata, od septembra 2012. godine, a kada je 2020. godine treći put izabran za gradonačelnika, što se dogodilo prvi put u istoriji grada.

Potpredsednik Srpske napredne stranke postaje 2021. godine, a 2023. godine izabran je za predsednika stranke.

Rođen je 1974. godine u Novom Sadu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu, a od 1999. bavio se advokaturom u porodičnoj kancelariji.

Siniša Mali nastavlja da obavlja funkciju ministra finansija, koju obavlja od maja 2018. godine.

Bio je gradonačelnik Beograda od aprila 2014. do maja 2018. godine. Prethodno je obavljao funkciju predsednika Privremenog organa Grada Beograda.

Pre nego što je postao gradonačelnik, bio je specijalni savetnik za privredu i finansije u Vladi tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Od 2001. do 2003. radio je kao pomoćnik u Ministarstvu za privredu i privatizaciju i kao direktor Centra za tendersku privatizaciju u Agenciji za privatizaciju.

Tokom karijere radio je i kao finansijski savetnik u privatnom sektoru. Rođen je 1972. godine u Beogradu, a diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Kako se navodi u biografiji na sajtu Ministarstva finansija, magistrirao je i na Washington University u Sent Luisu.

Ivica Dačić na funkciju ministra unutrašnjih poslova, dolazi sa mesta ministra spoljnih poslova, resora koji je vodio od 2022. do formiranja aktuelnog saziva.

Dačić je 2012. godine izabran za predsednika Vlade, a prethodno je od 2008. obavljao funkciju ministra unutrašnjih.

Nakon izbora 2014. izabran je za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova i na toj funkciji ostao je do 2020. godine, kada je preuzeo funkciju predsednika Narodne skupštine.

Od 2006. je predsednik Socijalističke partije Srbije. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 1989. godine na odseku novinarstvo.

Irena Vujović nastaviće da obavlja funkciju koju je obavljala od 2020. godine u prethodna dva saziva Vlade.

Prvi put je izabrana za potpredsednicu Vlade. Članica je Predsedništva i predsednica Nadzornog odbora SNS-a.

Tokom političke karijere u dva mandata je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije. Od 2014. do 2016. godine bila je pomoćnica gradonačelnika Beograda za oblast društvenih delatnosti.

Za predsednicu Gradske opštine Savski venac izabrana je 2016. godine.

Aleksandar Vulin je prvi put izabran za potpredsednika Vlade Srbije.

Za direktora Kancelarije za KiM imenovan je 2012. godine. Nakon toga postao je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, a od 2014. obavlja funckiju ministra za rad, zapošljvanje, boračka i socijalna pitanja.

Od 2017. obavljao je funkciju ministra odbrane, a 2020. godine izabran je za ministra unutrašnjih poslova.

Bio je direktor Bezbednosno-informativne agencije od decembra 2022. do podnošenja ostavke u novembru 2023. godine.

Rođen 1972. godine u Novom Sadu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Bio je funkcioner JUL-a, a 2008. godine osnovao je Pokret socijalista na čijem se čelu i dalje nalazi.

Bratislav Gašić, koji je preuzeo resor odbrane, u prethodnoj vladi je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova od 2022 godine.

Za gradonačelnika Kruševca izabran je u junu 2012. godine. Funkciju ministra odbrane obavljao je od 2014. do 2016. godine, kada je Narodna skupština izglasala njegovu smenu.

Za direktora Bezbednosno-informativne agencije izabran je 2017. godine, a tu funkciju obavljao je do 2022. Rođen je 1967. godine u Kruševcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Ministar trgovine Tomislav Momirović ostaje na funkciji na koju je izabran 2022. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 2007. godine zaposlen je u porodičnom preduzeću. Od 2011. obavljao je funkciju generalnog direktora firme "Mona Hotel Management", a od 2016. je na poziciji predsednika kompanije.

Aktivni je učesnik u poslovnom udruženju HORES (Udruženje hotelijera i restoratera Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), gde se od 2013. godine nalazi na poziciji predsednika skupštine HORES, a od 2009. do 2013. obavljao je funkciju predsednika UO HORES.

Od 2020. godine obavljao je funkciju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Mesto ministra spoljnih poslova pripalo je dosadašnjem ambasadoru Srbije u Vašingtonu Marku Đuriću.

Od juna 2012. do maja 2014. godine bio je savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku, a u maju 2014. Vlada Srbije ga je imenovala za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Završio je Pravni fakultet.

Dubravka Đedović Handanović ostala je na mestu ministra rudarstva i energetike.

Rođena je 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala finansije i menadžment na univerzitetu u Milanu i UCLA Anderson školi menadžmenta u Los Anđelesu.

Na poziciju ministra energetike i rudarstva došla je sa mesta člana Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, gde je bila zadužena za korporativno i investiciono bankarstvo.

Značajan deo karijere, od 2016. do 2021. godine, provela je na poziciji direktorke Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, najveće multilateralne finansijske institucije na svetu i jednog od najvećih kreditora zemalja Zapadnog Balkana.

Slavica Đukić-Dejanović i u ovom sazivu biće Ministarka prosvete. Rođena je 1951. godine u Rači.

Završila je Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U sedam mandata bila je poslanica.

Obavljala je funkciju predsednice Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine. Bila je i vršilac dužnosti predsednika Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine.

Od 2012. do 2014. godine bila je ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije.

Članica je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja.

Jelena Beogović ponovo je ministarka nauke i tehnološkog razvoja, a na tu poziciju došla je u prošlom mandatu vlade sa mesta direktorke Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, u kojem je provela radni vek.

Rođena je 1970. godine u Beogradu.

Diplomirala je na Biološkom fakultetu nakon dve godine provedene na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi. Magistrirala je 2002. godine, a 2008. odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne genetike na Biološkom fakultetu.

Od 2018. ima i zvanje naučnog savetnika.

Tomislav Žigmanov ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i dalje ostaje na funkciji na koju je izabran 2022. godine.

Rođen je u Tavankutu 1967. godine. Diplomirao je filozofiju u Novom Sadu. Živi i radi u Subotici. Predaje istoriju filozofije na Teološko-katihetskom institutu Subotičke biskupije.

Bio je narodni poslanik u sazivu od 2016. do 2020. godine. Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini od 2015. godine.

Vlada ima osam novih ministara među kojima su Dejan Ristić, Milica Đurđević Stamenkovski i Darko Glišić, Adrijana Mesarović, Jelena Kovačević, Tatjana Macura i Nemanja Starović.

Tatjana Macura ministarka bez portfelja, Rođena je 1981. godine.

Političku karijeru započela u pokretu Dosta je bilo. Predsednica je udruženja "Mame su zakon" i preduzetnica. Bila je narodna poslanica od 2016. do 2020. godine.

Adrijana Mesarović, novi ministar privede na funkciji ministra prirede zameniće Slobodana Cvetkovića. Rođena je u Novom Sadu 1981. godine i master je ekonomije. Bila je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada od 2018. godine, i predsednica Tima za investicije Grada Novog Sada.

Karijeru je započela u bankarskom sektoru 2008. godine u Direkciji za poslovne aranžmane u Sektoru za korporativno bankarstvo. Bila je višegodišnji samostalni stručni saradnik u Odeljenju za velika preduzeća u Sektoru za rad sa privredom kojim je kasnije i rukovodila.

Sarađivala je sa Narodnom bankom Srbije, resornim ministarstvima i ima višegodišnje iskustvo u radu na finansijskoj konsolidaciji privrednih društava.

Ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandra Martinovića na funkciji će zameniti Jelena Žarić Kovačević koja je bila narodna poslanica u tri mandata.

Rođena je 1981.godine u Nišu, diplomirala je na niškom Pravnom fakultetu, na kome je stekla i zvanje master pravnih nauka. Bila je advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša, a radila je i kao odbornik niške opštine Crkveni Krst.

Član je Glavnog odbora SNS, a krajem 2021. izabrana je za članicu Predsedništva.

Na mesto Ministra za rad, boračka i socijalna pitanja predložen je Nemanja Starović koji je do sada bio zvaničnik ministarstava spoljnih poslova, odbrane, a pre toga je radio i u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Starović će na funckiji zameniti Nikolu Selakovića koji je novi ministar kulture.

Starović je rođen 1982. godine u Novom Sadu. Uradio je master na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerzata u Novom Sadu. Završio je i Diplomatsku akademiju MSP-a.

Bio je i pomoćnik gradonačelnika Novog Sada i član Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Ministar za brigu o porodici i demografiju je Milica Đurđević Stamenkovski, rođena 1991. godine, a na toj funkciji zamenila je Dariju Kisić.

Na fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu stekla je zvanje diplomiranog politikologa, a suosnivač je srpske stranke Zavetnici.

Jedan je od autora "Platforme za obnovu suvereniteta" na Kosovu i Metohiji, organizovala je i političke skupove za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a 2022. godine bila je predsednički kandidat na izborima.

Ministar za javna ulaganja je Darko Glišić, koji će na toj funkciji zamentiti Marka Blagojevića. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke.

Rođen je 1973. godine u Ubu, završio je Višu građevinsko - geodetsku školu u Beogradu, gde je stekao zvanje inženjera geodezije.

U SRS se učlanio 1997. godine, gde je odmah izabran za potpredsednika okružnog odbora za Kolubarski okrug, a 2000. godine za predsednika odbora. Za predsednika opštine Ub prvi put je izabran nakon izbora 2012. godine, drugi put 2016., a treći put 2020. godine.

Dva puta je bio poslanik u Narodnoj skupštini, a za predsednika Izvršnog odbora SNS izabran je 2016.

Novi ministar informisanja Dejan Ristić rođen je 1972. Dosadašnji je direktor Muzeja žrtava genocida, a na funkciji će zameniti Mihaila Jovanovića. Bio je i državni sekretar u Ministarstvu kulture.

Ristić je istoričar, prevodilac i scenarista, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem.

Bio je i vršilac dužnosti direktora Narodne biblioteke Srbije gde je došao iz Ministarstva rada i socijalne politike, u kojem je bio zadužen za zaštitu vojnih memorijala i posebnu pažnju je posvetio istraživanju holokausta.

Ministarka za evrointegracije Tanja Miščević ostaje na funkciji na koju je izabrana 2022. godine.

Bila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije od 2005. do 2008. godine.

Nakon toga je od 2009. do 2011. obavljala funkciju potpredsednika Agencije za borbu protiv korupcije. Od 2010. do 2012. bila je državni sekretar u Ministarstvu odbrane.

Postavljena je 2013. na mesto šefa Tima za pregovore Republike Srbije sa Evropskom unijom i tu funkciju obavljala je do 2019. godine.

Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu na kojem je i redovni profesor.

Nikola Selaković je u prethodnom sazivu Vlade obavljao funkciju ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, dok je u novoj Vladi izabran na čelo Ministarstva za kulturu.

Obavljao je dužnost ministra pravde i državne uprave od 2012. do 2014. godine, a potom ministra pravde od 2014. do 2016. godine.

Odlukom predsednika Republike 2017. godine postavljen je na funkciju generalnog sekretara predsednika Republike, koju je obavljao do 2020. godine.

Nakon toga je do 2022. godine bio ministar spoljnih poslova. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio je osnovne i master studije.

Goran Vesić ostaje na funkciji na koju je izabran 2022. godine.

Član je Predsedništva SNS i bivši zamenik gradonačelnika Beograda. Posle izbora u aprilu 2022. godine obavljao je funkciju narodnog poslanika Skupštine Srbije i odbornika u Skupštini Grada Beograda.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od februara do septembra 1997. bio je član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, a od 1996. do 2000. odbornik Skupštine grada Beograda.

Bio je poslanik Skupštine Srbije od 2000. do 2003. godine. Sekretar Privremenog organa grada Beograda koji je imenovala Vlada Srbije bio je od novembra 2013. do aprila 2014. godine, kada je imenovan za gradskog menadžera Grada Beograda.

Od 2018. godine do formiranja aktuelne vlasti u Beogradu bio je zamenik gradonačelnika Beograda.

Zlatibor Lončar se vraća na funkciju ministra zdravlja koju je obavljao od 2014. do 2022. godine. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu 1997. godine.

U Londonu u bolnici "Hamersmit" završio specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije. Završio specijalizaciju iz opšte hirurgije 2003. godine, a 2009. upisao doktorske studije.

Tokom 2011. završio je i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kings koledž u Londonu.

Pre dolaska na čelo Urgentnog centra bio je načelnik Intenzivne nege na odeljenju Hirurgije i Klinike za urgentnu hirurgiju.

Od 2010. godine bio je načelnik intenzivne nege Urgentnog centra, a od avgusta 2012. bio je na funkcijama direktora Urgentnog centra i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja.

Član Predsedništva Srpske napredne stranke od 2014. godine.

Aleksandar Martinović je u prethodnom sazivu Vlade obavljao funkciju minisra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dok će u novoj vladi biti ministar poljoprivrede.

Bio je biran za narodnog poslanika u šest saziva Narodne skupštine od 2007. do 2022. godine.

Obavljao je funkciju više parlamentarnih odbora. Od 2012. je član Srpske napredne stranke, gde je član Predsedništva i Glavnog odbora.

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je zaposlen u zvanju docenta.

Husein Memić ostaje na funkciji ministra turizma i omladine, na koju je izabran 2022. godine. Obavljao je od 2012. godine funkciju Kulturnog centra Novog Pazara.

Rođen je 1983. godine u Novom Pazaru. Diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu, a završio je master studije iz turizma i ugostiteljstva.

Član je i potpredsednik Sandžačke demokratske partije.

Zoran Gajić ostaje na funkciji ministra sporta na koju je izabran 2022. godine. Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije od 2016. godine. Bio je trener u više klubova i reprezentacija.

Rođen je 1958. godine u Pančevu. Magistar je odbojke i edukator odbojkaških trenera.

Milan Krkobabić ostaje na funkciji ministra za brigu o selu, koju je obavljao od 2020. godine u prethodna dva saziva Vlade.

U periodu od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju zamenika gradonačelnika Beograda.

U septembru 2012. imenovan je na funkciju generalnog direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije", koju je obavljao do avgusta 2016. godine.

Od avgusta 2016. godine do oktobra 2020. godine obavljao je funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

Jedan je od osnivača i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Rođen je 1952. godine u Kačarevu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Novica Tončev obavljao je funkciju ministra bez portfelja i u dva prethodna saziva Vlade.

Od 2008. do 2014. godine predsednika Opštine Surdulica, a od 2014. do 2020. godine predsednika Skupštine opštine Surdulica.

U više navrata biran je za narodnog poslanika. Član je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije od 2010. godine, a za potpredsednika partije izabran je 2017. godine. Diplomirao je na Građevinskom fakultetu u Nišu.

Đorđe Milićević funkciju ministra bez portfelja obavljao je i u prethodnom sazivu Vlade. Biran za narodnog poslanika u svim sazivima Narodne skupštine od 2008. godine. Od 2016. do 2020. bio je na funkciji potpredsednika Narodne skupštine.

U četiri mandata biran za odbornika Skupštine grada Valjeva, a 2004. obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine opštine Valjevo. Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

U Socijalističkoj partiji Srbije od 1996. godine, a od 2002. do 2021. obavljao je funkciju predsednika Gradskog odbora Valjevo.

Nenad Popović je za ministra bez portfelja biran u dva mandata od 2017. do 2022. godine.

Bio je narodni poslanik u dva mandata, a 2012. je izabran za potpredsednika Skupštine.

Obavljao je funkciju potpredsednika Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju od 28. juna 2006. godine do 15.maja 2007. godine.

Od 20. februara 2006. godine je na čelu Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije. Tokom 2006. godine postavljen je na funkciju potpredsednika Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a 7. septembra 2007. godine imenovan je za zamenika predsednika ovog vladinog tela.

Političku karijeru započeo u Demokratskoj stranci Srbije, a po napuštanju te stranke 2014. godine osniva Srpsku narodnu partiju na čijem je čelu i dalje.