April su obeležila dva doskoro nezamisliva događaja za svet rada: Zaposleni u fabrikama Mercedes-Benza u Americi, odlučni da brane svoja sindikalna prava, tužili su svog poslodavca njegovoj matičnoj državi – Nemačkoj, dok u Briselu pripremaju stroge propise EU o obavezama kompanija da poštuju prava radnika i ekološke standarde
U svakoj fabrici na svetu u vlasništvu moćne korporacije Mercedes-Benz Group AG radnici su sindikalno organizovani. Svuda, u 140 kompanija na 275 lokacija širom planete to je dozvoljeno osim u dvema fabrikama u Sjedinjenim Američkim Državama – u Vensu (Alabama) i Čatanugi (Tenesi). O kakvom je apsurdu reč možda najbolje svedoči činjenica da je Amerika kolevka sindikalnog organizovanja – u Filadelfiji je 1794. osnovan Sindikat obućara koji neki hroničari smatraju prvim sindikatom u istoriji.
Ovu kontroverznu poslovnu „logiku“ jednog od vodećih multinacionalnih industrijskih giganata sveta, sa matičnim sedištem u nemačkom Štutgartu, nedavno je gromoglasno napala velika panamerička sindikalna asocijacija United Auto Workers (UAW) i ozbiljno nagovestila da će i američki radnici ovogodišnji Međunarodni dan rada dočekati kao članovi sindikata. Da bi to ostvarili bilo je potrebno uraditi nešto što se ne pamti u istoriji sindikalnog pokreta: američki radnici su uz pomoć UAW-a 3. aprila tužili svog poslodavca njegovoj matičnoj državi – Nemačkoj.
TUŽBA PROTIV MERCEDESA
U nesvakidašnjoj tužbi američkog sindikata tvrdi se da Mercedes-Benz Group, tačnije njena američka ćerka-kompanija Mercedes-Benz US International (MBUSI), ne poštuje sindikalna prava svojih radnika u fabrikama u Alabami i Tenesiju čime direktno krši nemački Zakon o lancu snabdevanja. Taj propis koji je na snazi od 1. januara 2023. jedinstven je u savremenom evropskom i svetskom zakonodavstvu jer obavezuje domaće kompanije i njihove strane partnere da u svom poslovanju posvete dužnu pažnju poštovanju ljudskih (radnih) prava i zaštiti prirodne sredine.
Svoju tužbu UAW potkrepljuje navodima o agresivnim kampanjama menadžmenta protiv sindikata u velikoj Mercedes-Benzovoj fabrici montaže i akumulatora u Alabami. Konkretnije, navodi tužbe su da je MBUSI zastrašivala, pretila i čak otpuštala radnike kršeći propise o radu SAD i konvencije Međunarodne organizacije rada. Posebno je dokumentovano sedam oblika kršenja nemačkog zakona, uključujući otpuštanje pristalice sindikata teško obolelog od raka. Ukazuje se i na „januarsko pismo“ generalnog direktora MBUSI-ja Mihaela Gebela koji je zaposlenima otvoreno sugerisao da smanje sindikalne aktivnosti i time prekršio njihovu slobodu udruživanja. Pored toga, direktor Gebel je u februaru održao sastanak ne kome je radnicima, primoranima da prisustvuju, poručio „da ne treba da veruju sindikatu UAW“, odnosno da „ne bi trebalo da plaćaju sindikalne dažbine koje generišu milione dolara godišnje“.
O sudbini tužbe još nema prognoza. Kontrola sprovođenja zakona u Nemačkoj poverena je državnom Uredu za privredu i nadzor izvoza (BAFA) a ukoliko Mercedes-Benz bude proglašen krivim prete mu ozbiljne sankcije, uključujući velike novčane kazne ali i zabrana korišćenja javnog novca, odnosno poslovanja sa državom. Ovih dana američki i evropski mediji u izveštavanju o prvom američkom sindikatu koji je podneo tužbu po nemačkom zakonu ocenjuju da su njegove optužbe protiv multinacionalnog industrijskog kolosa važan test propisa Bundestaga.
Osim tužbe Nemačkoj, radnici fabrike u Alabami podneli su više predstavki američkom Nacionalnom odboru za radne odnose ukazujući, između ostalog, da MBUSI sprovodi odmazdu prema zaposlenima zbog njihovih zalaganja za prava na poslu. Kako se navodi na sajtu UAW-a, menadžment MBUSI-ja ne samo da krši američko, nemačko i međunarodno pravo, već i Mercedes-Benzove korporacijske principe društvene odgovornosti i ljudskih prava koji glase: „U slučaju organizacionih kampanja, kompanija i njeni rukovodioci će ostati neutralni; sindikati i kompanija će obezbediti da zaposleni donose samostalne odluke.“
KONTRAOFANZIVA SINDIKATA
Tužbi koja je izazvala veliku pažnju poslovnog sveta prethodila je kampanja UAW-a protiv antisindikalnog ponašanja poslodavačkog vrha Mercedes-Benza u SAD, koja se proširila i na fabrike u vlasništvu drugih korporacija. O uspehu kampanje najbolje svedoči podatak da je za poslednja dva meseca, uprkos otvorenom protivljenju njihovih poslodavaca, više od 10.000 radnika automobilske industrije potpisalo pristupnice sindikatu čija popularnost je posebno porasla nakon velike lanjske pobede u sporu sa ključnim firmama automobilske industrije.
Prošla godina u SAD je inače protekla u znaku radničkih protesta. Prema podacima Blumberga, približno 485.000 radnika učestvovalo je u 317 štrajkova koje su organizovali sindikati. Više nego bilo kada u protekle dve decenije.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, svoju snagu UAW je pokazao upravo krajem prošlog leta i početkom jeseni kada je organizovao šestonedeljni štrajk protiv tri velika proizvođača automobile – Forda, Dženeral motors i Stelantisa. Povod je bila najava zatvaranja nekoliko njihovih fabrika, navodno zbog posledica pandemije i smanjene prodaje automobile i drugih vozila. Sindikati su uzaludno tražili rešenje u pregovorima da bi „čašu“ strpljenja prelila najava otpuštanja 1.200 radnika u Stelantisovoj fabrici u Belvedereu (Ilinois). Štrajk koji je uzdrmao tri kompanije okončan je dogovorom da se fabrika ponovo otvori, a pride je Stelantis pristao da uloži 4,8 milijardi dolara u opremu za nove auto programe. Uz to, sva tri proizvođača su ugovorila povećanje plata svojih radnika za 25 odsto!
UAW je vrlo brzo pokazao da svoje pobede za pregovaračkim stolom namerava da iskoristi kako bi regrutovao još članova. I krenuo u organizovanje radnika u američkim fabrikama bez sindikata u vlasništvu desetak proizvođača automobile među kojima su Tesla, Tojota, Subaru, Folksvagen, Hjundai, Honda…
Snaga panameričkog sindikata
Međunarodna sindikalna organizacija Ujedinjeni radnici automobilske industrije (United Auto Workers – UAW), osnovana 1935. godine, jedan je od najvećih i najraznovrsnijih sindikata u Severnoj Americi. UAW zastupa više od 400.000 aktivnih članova u SAD, Kanadi i Portoriku – zaposlene u multinacionalnim i nacionalnim kompanijama, srednjim i malim preduzećima, školama, univerzitetima, bolnicama, neprofitnim organizacijama... U članstvu je i više od 580.000 penzionera. Prema najnovijim podacima, UAW ima 1.750 važećih kolektivnih ugovora sa 1.050 poslodavaca u SAD, Kanadi i Portoriku.
NOVI LIDER RADNIKA
Čovek koga smatraju predvodnikom nove generacije radničkih lidera i ključnim akterom velike reafirmacije sindikata u Americi, predsednik UAW-a Šon Fejn u intervjuu britanskom Gardijanu 13. aprila izjavio je bez uvijanja: „Radnici su shvatili da su ih zajebavali decenijama“.
Gardijan podseća da su nakon jesenjeg trijumfa UAW-a u sporu sa tri velika američka proizvođača automobila članovima tog sindikata počeli da se otvoreno udvaraju i Džo Bajden i Donald Tramp, ali je Fejn početkom godine javno podržao demokrate i njihovog predsedničkog kandidata. Podsetio je tada Fejn da je Bajden prvi američki predsednik koji je došao na sindikalni protest i neposredno podržao radnike (Mičigen, 26. septembar 2023.).
Smatra se da Fejnov uspon do čelne funkcije UAW-a ne bi bio moguć da 2022. godine više desetina tadašnjih sindikalnih rukovodilaca nije osuđeno za krivična dela prevare i korupcije. Posle 30 godina staža u fabrici Stelantisa (ranije FCA i Krajsler) u gradiću Kokomo (Indijana), Fejn je prošle godine izabran za vođu sindikata, obećanjima da će iskoreniti korupciju u toj organizaciji i preokrenuti preterano popustljiv stav UAW-a prema poslodavcima. Obećanja je za kratko vreme uspešno realizovao, a vratilo mu se ogromnom popularnošću među radnicima. Gardijanu je tim povodom rekao da se okrenuo društvenim mrežama kako bi neposredno komunicirao sa članovima širom zemlje. „To je bilo zaista efikasno, jer kada je došlo vreme za štrajk, 75 odsto Amerikanaca nas je podržalo“.
Fejn uporno ponavlja da automobilske kompanije ostvaruju stotine milijardi profita i da zato mogu više da daju zaposlenima, ali da je problem „korporativna pohlepa malog broja ljudi, klase milijardera, koji želi da koncentriše svo bogatstvo u svojim rukama i zajebu sve ostale“. Zbog takvog stava Njujork tajms je početkom lanjskog oktobra, uoči finalizacije pregovora UAW-a sa tri proizvođača automobila iz Detroita, prokomentarisao da zbog svog „prezira prema klasi milijardera“ Fejn „mora da dokaže da se njegova tvrdokorna taktika isplati“. Isplatila se, za razliku od sumnje uglednog lista.
Nove fabričke sindikalne organizacije već pripremaju svoje izbore najavljene za kraj aprila i početak maja. Ovaj novi, decenijama neviđen zamah organizovanja američkih radnika kao da simbolički govori da se sindikat posle 138 godina vraća na mesto zločina: 1. maja davne 1886. godine u Čikagu, a kasnije i u drugim američkim gradovima, organizovan je generalni štrajk sa masovnim demonstracijama i čuvenim zahtevom za osmočasovni radni dan, koji su ugušeni krvavom represijom policije, hapšenjima i likvidacijama radničkih vođa.
NEMAČKI ZAKON
Pominjani Zakon o lancu snabdevanja nemački Bundestag je doneo zbog katastrofe izazvane nebrigom vlasnika tekstilne fabrike u Bangladešu u aprilu 2013. kada je poginulo više od 1.100 radnika. U članku za Dojče vele od 12. aprila novinar Folker Viting podseća da Zakon o lancu snabdevanja zabranjuje dečiji rad i uništavanje životne sredine i kod stranih dostavljača nemačkih firmi, ukazujući da neki nemački proizvođači i posebno trgovački lanci i dalje nude proizvode od sirovina iz zemalja poznatim po eksploataciji dece i devastiranju prirodnih resursa.
Američka RTV mreža CBS i švajcarska RTV SRF utvrdile su tako da se čokolade kompanija Mars i Lindt&Springli velikim delom proizvode od sirovine iz Gane gde je među beračima kakaovca neposredno angažovano oko 700.000 dece. Međunarodna nevladina humanitarna organizacija Oksfam optužila je nemačke trgovačke lance Edeka i Reve da gotovo uopšte ne paze da li se u zemlji porekla nekog proizvoda poštuju ljudska prava ili brine o životnoj sredini. Zajedničko istraživanje novinara nemačkih javnih servisa NDR i WDR i lista Zidojče cajtung otkrilo je da pojedini proizvođači auto-delova za BMW veoma ozbiljno i nekažnjeno zagađuju životnu sredinu.
Uprkos pomenutim primerima loše prakse, novinar Viting ukazuje da je u svojoj prvoj godini važenja Zakon o lancu snabdevanja „ipak nešto promenio“. Tim povodom citira nemačku ministarku razvoja Svenja Šulce iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) koja ocenjuje da je zakon pokazao rezultate „i zato što se sindikati sada ozbiljnije uzimaju u obzir, zato što su uvedena mesta gde može da se uloži žalba, a i zato što se nešto pomerilo kada je reč o uslovima rada u tim zemljama (države dobavljača)“. Svojevrsni „otac“ tog zakona, aktuelni nemački ministar rada Hubertus Hajl (SPD), kaže da, mada još ima otpora, sve više firmi poštuje norme „zato što ne žele da budu izložene na stubu srama“. Hajl je zadovoljan i zbog toga što je nemački zakon bio uzor za smernice Evropske unije koje bi do kraja aprila trebalo da dobiju „zeleno svetlo“.
Evropa za jači glas zaposlenih
Odbor za zapošljavanje Evropskog parlamenta usvojio je početkom aprila dopunu Direktive o evropskim savetima radnika (European Works Council – EWC) ubedljivom većinom članova (28 za, 7 protiv). Ključne dopune Direktive osmišljene da ojačaju ulogu evropskih saveta radnika propisuju jasnu definiciju pitanja o kojima se saveti moraju konsultovati, uvođenje odvraćajućih i srazmernih sankcija za kompanije koje ne poštuju te svoje obaveze i omogućavanje savetima da zatraže suspenziju odluka kompanija u čijem donošenju nije poštovano pravo zaposlenih na informacije i konsultacije.
Prema podacima Evropske konfederacije sindikata, oko 10 miliona zaposlenih širom EU preko svojih evropskih saveta ima pravo na informacije i konsultacije o odlukama kompanija. Prva Direktiva o radničkim savetima iz 1994. omogućila je osnivanje približno 850 evropskih saveta radnika u zemljama EU. Direktiva je unapređena 2011. a danas je aktivno više od 1.250 saveta.
EU ĆE BITI STROŽA
Propis Evropske unije o nadzoru u globalnim lancima snabdevanja biće stroži od nemačkog zakona, najavljuju mediji. Dojče vele navodi, kao primer, to što se nemački paragrafi ograničavaju samo na firme sa više od 1.000 zaposlenih, dok će propis EU važiti za sva preduzeća sa više od 500 radnika. Pored toga, u Nemačkoj je kontrola sprovođenja Zakona poverena državnom Uredu za privredu i nadzor izvoza (BAFA), koji je već prilično opterećen obimnim obavezama. Iako je u proteklih godinu dana stigao priličan broj žalbi, BAFA još nije odredila nikakve kazne protiv firmi koje krše zakon, niti je protiv njih moguća sudska tužba. Evropski propis će biti rigorozniji jer otvara mogućnost krivične tužbe protiv firme koja krši ljudska i prava dece ili ugrožava životnu sredinu. Doduše, s obzirom na sporo funkcionisanje struktura u Briselu, verovatno će proći mnogo vremena pre nego taj propis postane obaveza za sve firme u EU.
NOVI DUH KAPITALIZMA
Kao da je na revitalizaciju sindikalnih potencijala uticala veoma zapažena studija „Novi duh kapitalizma“ Trilateralne komisije s kraja 2022. čiji autori smatraju da neoliberalni kapitalizam treba da se zameni socijaldemokratskim kapitalizmom sa zalaganjem za „rast koji u centar stavlja jednakost i jednake mogućnosti“.
Trilateralna komisija je privatno međunarodno privatno udruženje osnovano 1973. na inicijativu milijardera Dejvida Rokfelera sa ciljem promovisanja bliskih odnosa između SAD, Еvrope i Japana. Pomenuta knjiga koju hrvatski intelektualac i političar Božo Kovačević smatra političkim programom za ostvarivanje socijaldemokratskog kapitalizma, ukazuje na neodrživ rast nejednakosti u svetu kapitalizma. Primera radi, u SAD su prihodi vrhunskih menadžera 350 puta veći od prihoda radnika, daleko veći nego igde. Zato Tralateralna komisija smatra da je povećanje nadnica i jačanje sindikalnog udruživanja daljnji korak prema poboljšavanju kapitalizma u zapadnim demokratijama. Uz to, radnicima treba omogućiti suvlasništvo u firmama i učestvovanje u odlučivanju.
Ideju povećanja radničke participacije u odlučivanju nedavno je praktično osnažena u Evropskom parlamentu odlukom očuvanje i jačanje socijalnog dijaloga u multinacionalnim kompanijama (vidi antrfile). Pri tome je posebno zanimljivo to što je odluka doneta na osnovu izveštaja grupacije Evropska narodna partija koja okuplja hrišćansko-demokratske i konzervativne stranke.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR