Mandić Rigonat: Propaganda može lako da sludi čoveka, da postane društveni paranoik

Ne određuje nas samo politički trenutak u kom se nalazimo, ali nas poziva da budemo ljudi i damo sve od sebe da naš zajednički život bude kvalitetniji i bolji, izjavila je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, čije su predstave odraz duha vremena u kom živimo.

Kako je sama rekla, to vreme je poziva, i proziva da režira dramske komade koji otvaraju najvažnija pitanja u životu jednog čoveka, svakog od nas. Tako su, na primer, pitanja Čehovljevog „Ivanova“ – ko smo mi, šta možemo u životu, zašto smo umorni i nikome ne verujemo – čija je premijera bila 2016. godini na sceni Narodnog pozorišta i koja ovih dana slavi 50. izvođenje – jednako relevantna i danas, posebno u ovo i ovakvo predizborno doba.

Mandić Rigonat je u emisiji Dan uživo na N1 rekla da Ivanov nadilazi današnji trenutak.

„U svakom vremenu postoje ljudi koji sanjaju život veći od svojih sposobnosti, koji se lome pod pritiskom života, sanjari, maštari, borci….“

Današnji svet je, kako kaže, poprimio monstruozne dimenzije da se čovek pita ne samo kako živeti nego kako menjati da bude čovečniji i bolji.

„Nada može da se projektuje, ali svako od nas mora da je pronađe u sebi“, rekla je ona.

Nada, prema njenim rečima, proističe iz poverenja u život – „u silu života koja nadilazi trenutne okolnosti koje mogu biti katastrofalne“.

„Ne određuje nas samo politički trenutak u kojem smo, ali nas poziva da budemo ljudi i damo sve od sebe da naš zajednički život bude kvalitetniji i bolji. Ne mislim da to može da se postigne voajerskom pozicijom, samopromišljenjem. Postoje trenuci kada se iz mišljenja mora preći u delo“, istakla je Mandić Rigonat.

Citirajući Sartra, ona kaže, da nas ne određuje samo ono što mislimo, već nas određuje pre svega ono što činimo, delanje.

„Kao i u pozoroštu, likovi mogu da misle o sebi šta god hoće, ali mi ih tumačimo po tome šta rade, kakve postupke sprovode. Gledaj, dela misli na čoveka“, kaže ona.

Mandić Rigonat je govorila i 100. izvođenju predstave Balkanski špijun i o tome ko su današnji Čvorovići.

Ona kaže da predstava govori o društvenoj i političkoj paranoji, tome kako normalni ljudi, preko propagande, polude i izgube kompas.

Prema njenoj oceni, ako verujete u tu vrstu propagande, lako je da se čovek sludi.

„Prvo se punite negativizmom, borbenim duhom, postajete društveni paranoik… Dijalog je nestao, ljudi su se podelili“, istakla je ona.