Teška priča #03: Dejan, kralj Azije!

Boske. Za Crnogorce on je simbol predanosti reprezentaciji, u Aziji fudbalski kralj i čovek koji je redom obarao rekord za rekordom. U Beogradu, neko ko sada dovodi talentovane momke iz Južne Koreje i verovatno osoba čije popularnosti tamo negde daleko ljudi mahom nisu ni svesni. Fudbalski život Dejana Damjanovića po mnogo čemu je nesvakidašnji.

U trećoj po redu epizodi Sportalovog podkasta „Teška priča” gost je bio čovek čije je ime iznad broja devet na dresu bilo sinonim za ulazak lopte u mrežu kada je u pitanju azijska Liga šampiona. O tome kako nije želeo da stane dok ne pregazi sve one koji su bili ispred govorio je u novom izdanju, ali to je samo jedna od tema pored aktuelnih vezano za to čime se bavi sada, trenutka u reprezentacijama Srbije i Crne Gore, ali i detalja koji su obeležili ovu i te kako bogatu karijeru.

A sve je krenulo od malog fudbala kom i dan danas ume poklonički da kaže „hvala”, na tome što je upravo tako uspeo da nauči taj vic u svojoj igri, koji je kasnije prodavao na mnogo većim scenama. Ali se igre na malom terenu nikada nije odrekao. Preko Sinđelića, Železnika, Sremčice i Srema je stigao do Bežanije, a onda na prekretnici karijere, sa „petoparca” i turnira u malom fudbalu u Banjaluci otišao je u Saudijsku Arabiju. Nije to bila liga kakva je danas, ni taj Al Ahli kakav je sada, ali je stekao potrebno iskustvo igranja u inostranstvu što i jeste bila uvertira za sve dalje.

Bez okolišanja, Damjanović je fudbalska legenda u Južnoj Koreji. U toj je zemlji igrao za Inčon, Seul u dva navrata, Suvon i Daegu, imao je izlet u Kinu gde je branio boje Đangsua i Pekinga, dok je na kraju nastupao u Hong Kongu za Kiči. Istorija azijske Lige šampiona ne pamti da je iko sem njega postigao 42 gola, dok je sa Seulom 2013. godine igrao finale iste i triput bio nacionalni šampion sa tim klubom. Stavke poput one da je najbolji strelac lige, deo idealnog tima ili igrač sezone deo su njegovog CV, a na kraju je sve okitio sa dve titule sa Kičijem.

Iako je prvi inostrani angažman stigao dosta kasno, Damjanović je uspevao mnogo toga i nije imao nameru da se vrati u Evropu. Za navijače u Aziji je bio njihov „Ibrahimović” kako su ga prozvali zbog stila, ali i golova. Međutim, to ga nije omelo da dobrano naljuti legendarnog trenera Mančester junajteda Aleksa Fergusona svojom partijom ili natera zbog golova Real Madridu da Florentino Perez upita „ko je taj mali”, iako je „mali” u tom momentu bio u zrelim fudbalskim godinama. Tada je usledio i poziv „super agenta” Žorža Mendeša da dođe u Evropu, ali kako je otkrio, isti je odbio.

I to je samo jedna od tema koje se Damjanović dotakao, a govorio je i o tome kako su ga po dolasku u Južnu Koreju psovali bivši fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, zašto se uprava kluba iz Ljutice Bogdana ogrešila o Marusija Molinu i kako su navijači Seula „hteli da ga ubiju” jer su smatrali da ih je izdao. One koje sigurno nije izdao, jesu pristalice fudbalske reprezentacije Crne Gore. Zauvek jedan od najmilijih, kako zbog kilometara koje je prelazio, tako i važnih golova, a najviše se pamte oni Engleskoj. Bilo je reči i o predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu, te igračima koje je pred početak ove sezone doveo u Partizan i Čukarički i koje još planira da dovede. Svakako dosta toga stalo je u dve i po decenije karijere i mnogo toga što je usledilo posle, zato uživajte u trećem izdanju „Teške priče” koje je pred vama.

Pročitajte i: