Ako se osećate pospano ili umorno, i zevate dok čitate ovaj tekst, maštajući o više prilike za odmor - niste jedini. Većina Amerikanaca kaže da bi se osećali bolje kada bi mogli da više spavaju - pokazuje nova anketa.
Međutim, u SAD, ideal produktivnosti, mukotrpnog rada, i uzdizanja sopstvenim trudom je sveprisutan kao deo karaktera nacije. Te su odlike cenjene u vreme nastanka Amerike, a isto je i u današnjoj klimi dugog radnog vremena i tehnologije koja se nikada ne isključuje. I zato, dobro se naspavati može da deluje kao - san.
Galupovom anketom, koja je objavljena u ponedeljak, ustanovljeno je da 57 odsto Amerikanaca kaže da bi se osećali bolje kad bi mogli da duže spavaju, dok je samo 42 odsto reklo da dovoljno spava. To je prvi takav rezultat u Galupovim istraživanjima od 2001. Kada je Amerikancima prethodni put postavljeno isto pitanje rezultat je bio obrnut - 56 odsto je reklo da spava dovoljno, a 43 odsto da ne.
Žene mlađe od 50 godina su kategorija koja je posebno sklona da prijavi da se ne odmara dovoljno.
Ispitanicima je postavljeno pitanje koliko sati obično spavaju tokom noći: samo 26 odsto je reklo da spava osam sati ili više, što je broj sati koji stručnjaci preporučuju za zdravlje i mentalno blagostanje. Samo nešto više od polovine, 53 odsto, prijavilo je da spava šest do sedam sati. 20 odsto je reklo da spava pet sati ili manje, što je porast u odnosu na 14 odsto koliko je to bio odgovor u anketi 2013.
Godine 1942, velika većina Amerikanaca je spavala duže. Oko 59 odsto je prijavljivalo da spava osam ili više sati, dok je 33 odsto govorilo da spava šest do sedam sati.
Razlozi nisu sasvim jasni
Anketa ne ulazi u razloge zašto Amerikanci ne spavaju dovoljno, a pošto je Galup poslednji put postavio to pitanje 2013, nema podataka koji bi razmotrili konkretan uticaj ere pandemije i poslednje četiri godine.
Ali ono što je primetno, kaže Sara Fioroni, istraživačica u Galupu, jeste promena u poslednjih deset godina, i činjenica da više Amerikanaca sada smatra da bi za njih bilo korisno da duže spavaju, a posebno je primetan skok u broju onih koji spavaju pet ili manje sati.
"Kategorija pet sati ili manje je bila skoro nečuvena 1942. godine", ističe Fioroni. "Tada, skoro niko nije rekao da spava pet sati ili manje".
U savremenom američkom životu, postojalo je "duboko uverenje da je san nepotreban, da je to period neaktivnosti kada se ništa ne dešava i da troši vreme koje bi moglo da se bolje iskoristi", kaže Džozef Džiševski, potpredsednik za istraživanja i naučna pitanja u Nacionalnoj fondaciji za san.
Relativno nedavno je svest o značaju sna za fizičko, mentalno i emotivno zdravlje počela da dopire do opšte populacije, dodaje on.
A pred njima je dug put. Za neke Amerikance, kao što je 31-godišnja Džastin Brogal, organizatorka proslava, koja je samozaposlena, i ima dvoje male dece, dan jednostavno nema dovoljno sati za sve. Tako da, iako priznaje značaj sna, često je on manje važan od ostalih prioriteta kao što je njen četvoromesečni sin, koji se i dalje budi noću, ili potrebe njene trogodišnje ćerke.
Kulturološki razlozi
Zašto su Amerikanci stalno budni? Jedan od razloga za nespavanje u SAD je kulturni - decenijama je naglasak stavljan na produktivnost i preduzimljivost. Deo tog konteksta je mnogo stariji od promene koja je dokumentovana u Galupovoj anketi. Uključuje protestante iz evropskih zemalja koji su kolonizovali Ameriku, kaže Klod Fišer, profesor sociologije na Univerzitetu Kalifornije, u Berkliju. Njihov sistem uverenja je sadržao ideju da je vredan rad, nagrađen uspehom - dokaz božanske naklonosti.
"To je vekovima ključni deo američke kulture", rekao je. "Mogao bi se izneti argument da je, u svojoj sekularnoj formi koja se razvila tokom vekova, on postao opšti princip da je moralno ispravna osoba neko ko ne traći vreme".
Dženifer Šerman, profesorka sociologije na univerzitetu Vašington Stejt, godinama je obavljala istraživanja u ruralnim američkim zajednicama i kaže da je zajednička tema među ljudima koje je intervjuisala - značaj solidne radne etike. Ona se odnosi ne samo na plaćen već i neplaćeni rad, kao što je održavanje uredne kuće.
U američkoj kulturnoj mitologiji postoji ideja "individualne odgovornosti za stvaranje sopstvene subine", kaže Šerman.
"A to znači da ako gubite suviše vremena, odgovorni ste i za sopstveni neuspeh".
"Druga strana novčića je veliki i masovni prezir prema ljudima koji se smatraju lenjim".
Brogal kaže da misli da je njena generacija, kada su postali roditelji, uspela da odustane od nekih od tih očekivanja. "Prioritet mi je da provodim vreme sa decom umesto da mi kuća bude besprekorna", kaže ona. Pa ipak, sa dva mala deteta, ako se pomirite sa neurednijom kućom, to ne znači da imate više vremena za odmor. "Provodimo vreme zajedno, kao porodica, dok moja trogodišnja ćerka ne ode na spavanje oko osam, a onda se opet bavimo kućom, zar ne?".
Odlaganje odlaska na spavanje
Dok anketa pokazuje veće promene tokom poslednje decenije, pandemija kovida 19 je možda uticala na navike ljudi kada je reč o snu. U životu posle kovida se takođe pominje "odlaganje odlaska na spavanje iz osvete", kada ljudi odlažu odlazak na počinak i umesto toga pregledaju sadržaje na društvenim mrežama ili gledaju više epizoda neke TV serije kao način da se opuste od stresa.
30-godišnja Liz Mešel privremeno živi u Bugarskoj gde ima stipendiju za istraživanja, ali takođe radi i dodatni posao po američkom radnom vremenu. U večerima kada radi do 10 uveče, zatekne se u ciklusu "prokrastinacije iz osvete". Želi da ima neko vreme za sebe pre nego što ode na spavanje i spremna je da žrtvuje sate sna da bi to ostvarila.
"Što, očigledno, samo pogoršava problem", priznaje Liz.
