Najviše zavisnika od metadona u NS

Više od 60 mladih života je prošle godine ugašeno zbog prekomerne upotrebe droga u Novom Sadu, a šestoro je umrlo zbog previsoke doze metadona.

Ružica Veselinović, predsednica Udruženja građana za borbu protiv narkomanije iz Novog Sada, kaže za "Politiku" da je njen sin jedan od mnogobrojnih heroinskih zavisnika koje lekari leče metadonom.

Sagovornica "Politike" ističe da u vojvođanskoj prestonici živi najveći broj zavisnika od metadona – zvanična statistika svedoči da je u Novom Sadu 547 osoba uključeno u supstitucionu terapiju, što je dvostruko više nego u Beogradu. Podaci policije, međutim, svedoče da svaki treći korisnik metadona ovaj medikament prodaje na crnom tržištu.

"Boca metadona je oko 2.000 dinara, a tokom vikenda dostiže cenu i do 4.000 dinara. Mnogi 'metadonci' kupuju dodatne količine ovog medikamenta zbog toga što su razvili povećanu toleranciju, a policija ne može da reaguje jer narkomani sa sobom imaju lekarske izveštaje koji potvrđuju da uzimaju metadon", navodi Veselinovićeva.

Ona objašnjava da većina roditelja u borbu sa narkomanijom ulazi potpuno iscrpljena – i psihički i finansijski, i želi da veruje lekarima koji tvrde da je metadon spas za njihovo dete.

"Međutim, ovaj lek stvara od osoba fizičke i psihičke zavisnike koji nemaju nikakvu vrstu interesovanja za spoljašnji svet. Oni nemaju volju za lečenje jer besplatno dobijaju drogu, postaju asocijalni i nemaju potrebu za društvom niti za bilo kakvim radom. Budući da veoma brzo raste tolerancija na metadon, mnogi od njih počinju sa uzimanjem alkohola i postaju 'dupli zavisnici'. Drugi, opet, uzmu duplu dozu metadona da bi pojačali njegovo dejstvo i umru od prevelike doze leka", tvrdi sagovornica.

Predsednik nacionalne komisije Ministarstva zdravlja za borbu protiv narkomanije dr Nikola Vučković kaže da imperativi savremene medicine kada je u pitanju lečenje bolesti zavisnosti nalažu prvo stabilizaciju stanja, a potom apstinenciju. Stabilizacija se postiže uz pomoć dva leka – metadona ili buprenorfina.

"Kada su u pitanju dugogodišnji zavisnici, važno je razumeti da je potrebno izvesno vreme da se mozak regeneriše kako bi oni promenili ponašanje, jer receptori u mozgu atrofiraju zbog prekomerne količine heroina. Ta stabilizacija postiže se davanjem metadona. Činjenice govore da se dve trećine zavisnika uz pomoć supstitucione terapije oporavi i rehabilituje, ali jedna trećina njih nema stabilnu psihičku strukturu i oni se vraćaju heroinu. Zavisnost od narkotika spada u najkomplikovanije psihijatrijske poremećaje, između ostalog i zbog toga što dugotrajno drogiranje dovodi do promena u strukturi ličnosti i zato su psihijatrijska oboljenja česta u ovoj populaciji", kaže Vučković.

On ukazuje da je u zemljama EU oko 700.000 ljudi trenutno na supstitucionoj terapiji.

"Mi nismo oduševljeni supstitucionom terapijom, ali ne postoji drugi način da spasimo živote ljudi. Ako je narkomanija hronična bolest, za zavisnike je bolje da metadon uzimaju ceo život, nego da budu na ulici i umru od prevelike doze. Naravno da nije etično sve zavisnike prevoditi na supstitucionu terapiju – u opštoj populaciji narkomana četvrtini njih nije potrebna metadonska terapija, ali ova terapija ima svoje puno opravdanje kada su u pitanju dugogodišnji zavisnici koji su se više puta vraćali heorinu i čije je zdravstveno stanje narušeno zbog prisustva HIV infekcije ili virusa hepatitisa", kaže on.

Nikola Vučković napominje da je oko 2000 osoba u Srbiji trenutno na supstitucionoj terapiji, što je veoma malo ako se ima u vidu da se procenjuje da u Srbiji živi oko 24.000 heroinskih zavisnika.