Memorijalni centar Srebrenica u Potočarima poslednjih nekoliko dana je potvrdio i izrazio zahvalnost na podršci Nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici – Ruandi, Nemačkoj, Novom Zelandu, Čileu, Francuskoj, Lihtenštajnu, Sloveniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Italiji, piše Danas.
Danas podseća da će Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2. maja raspravljati o ovoj rezoluciji.
Poslednja zemlja koja je postala ko-sponzor rezolucije je bivša jugoslovenska republika – sada Severna Makedonija, a pre nje su to javno saopštile Italija i Francuska, naveo je Danas.
Prema rečima ministra spoljnih poslova Severne Makedonije Bujara Osmanija, piše Danas, rezoluciju je do sada podržalo više od 17 zemalja, među kojima su i Irska, Finska, Holandija, Albanija, Turska, Jordan, Malezija…
Da bi rezolucija bila usvojena, navodi se, potrebna je dvotrećinska podrška, tj. da za nju glasa više od 130 članica UN-a.
Razlog zbog kojeg se odlučilo da se rezolucija predloži Generalnoj skupštini, a ne Savetu bezbednosti UN-a, piše Danas, jeste što bi bilo skoro pa nemoguće da SB usvoji tu rezoluciju.
Klix.ba podseća da je Velika Britanija, kao jedna od pet stalnih članica SB, 2015. godine predložila rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ali je Rusija, kao još jedna stalna članica, uložila veto.
Dakle, to se desilo na 25. godišnjicu genocida u Srebrenici, navodi se. S druge strane, piše Danas, u Generalnoj skupštini ne postoji mehanizam veta, što znači da odluka dve trećine država predstavlja konačnu odluku.
Naime, kako Danas piše, reč je o principu „jedan član-jedan glas“, tj. glas svake države je jednak – shodno tome, bh. misija u UN-u je na velikom zadatku jer nije lako osigurati podršku više od 130 država. Za to je potrebno veliko političko, diplomatsko i pravno umeće, objašnjava Danas.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR