Praistorijski ljudi u Brazilu uklesali su crteže u stenu pored otisaka dinosaurusa, što sugeriše da su ih možda smatrali smislenim ili zanimljivim, pokazalo je novo istraživanje.
Rezbarije u kamenu, koje arheolozi nazivaju petroglifima, nalaze se na mestu zvanom Serote de Letreiro u Paraibi, poljoprivrednoj državi na istočnom delu Brazila.
Istraživači su prvi put primetili oznake 1975. godine. Ali sada se one tumače kao radovi povezani sa otiscima stopala, nakon nedavnih terenskih istraživanja uz pomoć dronova. Tragovi pripadaju dinosaurusima iz perioda krede, koji se završio pre 66 miliona godina, piše CNN.
„Ljudi obično misle da praistorijski ljudi nisu bili svesni svog okruženja ili da nisu imali nikakvu vrstu naučnog duha ili radoznalosti“, rekao je koautor studije Leonardo Trojano, arheolog sa Instituta za nacionalno istorijsko i umetničko nasleđe u Braziliji.
Ancient Humans Left Drawings Next to Dinosaur Footprints in Brazilhttps://t.co/A77TNBbyig
— Aline Ghilardi (@alinemghilardi) March 27, 2024
Ali to, kaže, nije istina.
„Veoma je jasno da su bili zainteresovani za otiske stopala. Nikada nećemo saznati da li su znali za dinosauruse, ali jasno je da su bili radoznali u vezi sa otiscima i mislili su da su na neki način značajni“, dodao je.
Petroglifi Serote de Letreiro nisu prvi primeri kamene umetnosti pronađene u blizini otisaka dinosaurusa, ali autori studije kažu da veruju da bi povezanost između te dve stvari na ovom lokalitetu mogla da ima značajne implikacije na paleontologiju, arheologiju i proučavanje kulturnog nasleđa.
Nejasno je koliko davno su petroglifi napravljeni. Ali studija, objavljena u martu u časopisu Scientific Reports, primećuje da je radiokarbonsko datiranje otkrilo da su mesta sahranjivanja u toj oblasti stara između 9.400 i 2.620 godina, što sugeriše da plemena koja su ostavila ove tragove, mora da su živela u to vreme.
„Ovi ljudi su verovatno živeli u malim zajednicama, koristeći prirodna stenovita skloništa kojih ima u tom području u izobilju“, rekao je Trojano.
„Ovaj region u Brazilu je zaista ‘paklen’, stvarno je vruće i nema hlada, tako da nije lako stajati tamo i isklesati u steni. Za to je potrebno mnogo truda, pa kada su izabrali ovu lokaciju, bili su veoma uporni“, dodao je Trojano.
Mogli su da iskoriste toliko drugih stena u okruženju, ali su izabrali baš tu, kazao je.
Crteži su različitih stilova, što sugeriše da je više umetnika možda imalo veze u tome.
Neki imaju oblike koji podsećaju na biljke, dok drugi podsećaju na geometrijske oblike, uključujući kvadrate, pravougaonike i krugove. Krugovi imaju krstove ili linije unutar sebe, koje mogu izgledati kao zvezde, rekao je Trojano.
Međutim, šta ove oznake znače ostaje misterija.
„Svi izgledaju apstraktno, i ako su nešto predstavljali ljudima koji su ih napravili, ne znamo šta je to“, rekao je on.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR