Hrvatska je nedavno usvojila izmene Kaznenog zakona prema kojima je predviđena zatvorska kazna za vlasnike koji napuste svoje ljubimce. U našem pravu je Zakonom o dobrobiti životinja, napuštanje životinja propisano kao prekršaj. Za 17 godina primene Zakona, doneto je svega nekoliko presuda za napuštanje životinja, dok se, prema procenama udruženja za zaštitu životinja, na ulicama nalazi na stotine hiljada napuštenih pasa, kaže za N1 doktorant na Pravnom fakultetu u Beogradu Natalija Živković.
Sagovornica N1 koja trenutno radi disertaciju na temu „Kaznena dela protiv životinja kao predmet krivičnog i prekrajnog postupka“ rekla je da hrvatski Kazneni zakon propisuje krivično delo napuštanje životinja i utvrđuje da će ko napusti kućnog ljubimca, domaću životinju ili drugu životinju koju drži pod nadzorom, biti kažnjen do godinu dana zatvora.
„Pri tome, ako zbog napuštanja životinje dođe do njene smrti ili je napušten veći broj životinja, zaprećena je kazna do dve godine zatvora. Dakle, u hrvatskom pravu i za osnovni i za teži oblik krivičnog dela napuštanje životinja predviđena je samo zatvorska kazna, bez mogućnosti izricanja novčane kazne“, kaže ona.
Kako je to uređeno u zemljama EU
U Grčkoj se kazna za napuštanje životinje kreće od 5.000 do 15.000 evra po životinji, a ako je u pitanju novorođenče životinje kazna je 30.000 do 50.000 evra po životinji i do 10 godina zatvora. U Francuskoj je kazna za napuštanje životinje do dve godine zatvora i do 30.000 evra, u Italiji do godinu dana zatvora ili 1.000 do 10.000 evra. U Švajcarskoj do tri godine zatvora ili novčana kazna, a u Nemačkoj do 25.000 evra, kaže Natalija Živković.
Kako je istakla, u našem pravu je Zakonom o dobrobiti životinja, napuštanje životinja propisano kao prekršaj.
„Fizičko lice koje napusti životinju može biti kažnjeno novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara. U praksi sudovi za napuštanje životinja izriču minimalne novčane kazne od 5.000 dinara, 6.000 dinara, a nekad i samo opomenu. Za 17 godina primene Zakona, doneto je svega nekoliko presuda za napuštanje životinja, dok se, prema procenama udruženja za zaštitu životinja, na ulicama nalazi na stotine hiljada napuštenih pasa. To znači da se zakon ne primenjuje“, rekla je Živković.
Izvesnost kažnjavanja u cilju prevencije
Kako bi se uspostavila prevencija, odnosno sprečilo napuštanje životinja od strane neodgovornih vlasnika potrebno je da postoji izvesnost kažnjavanja, da potencijalni učinilac zna da će zakon biti primenjen i da neće proći nekažnjeno.
„Razlog što se kod nas zakon ne primenjuje je taj što vlasnici ne čipuju kućne ljubimce iako imaju zakonsku obavezu na to, pa je teško utvrditi kome pripada napuštena zivotinja. Vlasniku koji nije čipovao kućnog ljubimca, veterinarska inspekcija ne može samo da ‘napiše kaznu’ za to, već mora da pokrene prekršajni postupak što traje i komplikovano je“, precizirala je sagovornica N1.
Potrebne su, naglašava, zakonodavne izmene kako bi neodgovorne vlasnike koji napuštaju životinje mogli efikasno da privedemo pravdi.
„Takođe i kazna koja im preti za napuštanje životinje mora biti dovoljno visoka jer 5.000 dinara, pa i par desetina hiljada dinara, retko koga će da spreči da napusti životinju. Kazna zatvora, kao u hrvatskom pravu, ili velika novčana kazna, uz izvesnost kažnjavanja delovali bi preventivno“, smatra Natalija Živković.
Problem sterilizacije/kastracije
Zakonske izmene, po ugledu na Hrvatsku, prema rečima Aleksandra Gavrića iz organizacije Animal Rescue Serbija, u velikoj meri bi mogle da reše problem napuštenih pasa, s tim što, kako ističe, tu postoji još jedan problem, a to je sterilizacija, odnosno kastracija.
„Jedno je kad napustite psa, a drugo kada izbacite pet – šest štenaca na ulicu. Problem napuštenih životinja prave upravo vlasnici. Ti ljudi su najveći izvor novih štenaca, mačića“, istakao je Gavrić.
Kako je kazao, više se životinja izbaci na ulicu nego što se steriliše/kastrira.
„Koliko god da ih sklonite sa ulice doći će novi. Ljudi neće da sterilišu svoje životinje. Imamo posla sa ljudima kojima je bogohulno da ih sterilišu, a nije im bogohulno da ih bace u kontejnere, pored kontejnera, u šahtove, bunare“, istakao je Gavrić, navodeći da je veoma važno uticati na svest ljudi i obrazovanje, ako već ne možemo na kućno vaspitanje, posebno kada su u pitanju mladi ljudi.
Gavrić navodi kao primer Grčku koja je ovaj problem rešila na dobar način – tako što je uvela kažnjavanje ljudi koji drže životinje koje nisu sterilisane, a nemaju uzgajivačnice.
Kako je Grčka rešila problem
Natalija Živković primer Grčke vidi kao još jedno od rešenja problema velikog broja napuštenih pasa. Grčka, kako objašnjava, propisuje obaveznu sterilizaciju ljubimaca i vlasnik može da bira da steriliše svog ljubimca (psa i mačku) ili da pošalje njihov dnk uzorak u državnu laboratoriju.
„Još jedan način je da se propiše zabrana nekontrolisanog razmnožavanja ljubimaca od strane vlasnika. Primera radi u Grčkoj vlasnici mogu jednom u životu da reprodukuju svog ljubimca i to po odobrenju petočlane komisije“, rekla je Živković.
Program „Uhvati-steriliši-pusti“, namenjen humanoj kontroli populacije uličnih pasa i mačaka, u Srbiji je na snazi od 2006. godine.
„Kada bi se u praksi zaista primenjivao taj program, na ulicama bismo imali znatno manji broj napuštenih pasa“, istakla je Natalija Živković.
Neregistrovane odgajivačnice
Natalija Živković kaže da pored neodgovornih vlasnika postoji još jedan uzrok velikog broja napuštenih pasa.
„To su neregistrovane odgajivačnice, koje ženke pasa drže u nehumanim uslovima i kote ih veliki broj puta radi sticanja profita. Štence koje ne uspeju da prodaju, kao i ženke koje zbog starosti ili bolesti više ne mogu da kote, izbacuju na ulicu“, rekla je ona.
Odgajivačnice, kako je precizirala, imaju zakonsku obavezu da se registruju kod Uprave za veterinu.
Na sajtu Uprave za veterinu registrovano je 80 odgajivačnica pasa, dok se na sajtu Kinološkog saveza Srbije oglašava 4.385 odgajivačnica pasa. Državna revizorska institucija je u svom izveštaju iz 2021. godine navela taj problem, ali on do danas nije rešen, naglasila je sagovornica N1.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR