Kurti: Nisam protiv pomoći Beograda, ali moramo da znamo – ko šalje novac, kome i za šta

Kosovski premijer, Aljbin Kurti poručio je danas iz severnog dela Mitrovice da nije protiv finansijske pomoći Beograda za građane na Kosovu, ali "mi moramo da znamo – ko šalje novac, kome i za šta". Nema više skrivenih registara, preko kojih Beograd plaća ljude koji nisu ni nastavnici ni lekari – nego rade za Beograd a protiv Kosova. Nema više terorizma, nema više krijumčarenja, nema više siledžijske kulture, poručio je danas iz severnog dela Mitrovice.

„Nema više skrivenih registara, preko kojih Beograd plaća ljude koji nisu ni nastavnici ni lekari – nego rade za Beograd, a protiv Kosova. Nema više terorizma, nema više krijumčarenja, nema više siledžijske kulture“, rekao je Kurti.

Od jutros ovaj visoki kosovski zvaničnik obilazi opštine na Severu.

Najpre je danas boravio u Opštini Leposavić, kako potvrđuje, gde je održao sastanak sa gradonačelnikom Ljuljzijom Hetemijem, a potom i sa odbornicima i ostalim zvaničnicima te opštine, prenosi KoSSev.

Potom je, kazao, otišao i u Zubin Potok i tamo video „šta se radi oko popisa stanovnika i automobila“, a potom i prisustvovao otvaranju spomen ploče posvećene pre 13 godina ubijenom kosovskom policajcu, Enveru Zumberiju.

Otkrio je  da je danas bio i u selu Banjska.

„Obišli smo mesto gde je bila organizovana kriminalna zaseda za Afrima Bunjakua, ubijenog 24. septembra prošle godine od paravojnih terorista i zločinaca koji se sada kriju po Srbiji“, poručio je.

Zatim je stigao i u opštinu Severna Mitrovica, a nakon sastanka sa ovdašnjim gradonačelnikom, Erdenom Atićem – obratio se medijima.

Kaže – poseta je za dobrobit građana bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost.

„Ravnopravnost ujedinjuje ljude. Mi smo protiv podele društva, mi smo za jednakost i ravnopravnost. Naše institucije to treba da gaje i u tretiranju građana, takođe u njihovom pristupu institucijama. Sve tendencije za destabilizaciju Kosova dolaze iz Srbije „, kazao je Kurti.

Pozvao je Srbe da se odazovu popisu stanovništva

Kada je reč o popisu stanovništva, odnosno informisanosti građana o tom procesu, Kurti smatra da je kosovska vlada učinila sve što je potrebno, kako kaže, u skladu sa zakonom.

Potom je iz severnog dela Mitrovice pozvao građane, posebno Srbe, da se toj registraciji odazovu, kako bi kosovske vlasti imale uvid u brojnost građana i na osnovu toga pravile planove:

„Pozivam sve srpske građane Republike Kosova, građane koji ovde žive, ne samo u severnom delu Mitrovice, nego i bilo gde na Kosovu – da se što više odazovu jer kad mi pravimo planove za subvencije, investicije, radove, obrazovanje, za zdravstveni sistem – treba da imamo, kao u ogledalu, registrovan tačan broj stanovnika. To će se odraziti i na budžet koji će biti utvrđen. Zato, pozivam sve da se registruju. Oni koji se ne registruju, imaće i manje budžeta“.

Kao premijer, kako kaže, demokratske vlade – voli da ljudi imaju više para.

„Da bi imali više para i investicija, potrebno je da popis bude sveobuhvatan. Oni koji to ne učine odmah, mogu i tokom trajanja popisa. Ali hajde da ne ostavljamo tu veoma važnu dužnost za kasnije, nego da što pre imamo dobar pregled i istinito planiranje budućnosti“, poručio je Kurti.

Problem oko dinara – veštački, glavni problem je taj što Beograd instistira na kešu

Pitanja koja su potom upućena kosovskom premijeru, isključivo od strane medija koji izveštavaju na srpskom jeziku, ticala su se pitanja dinara na Kosovu i sutrašnje još jedne runde dijaloga u Briselu na kom se rešenje za to traži.

Kurti i danas tvrdi da Priština nikada nije bila protiv dinara, te da Srbija tu valutu može da pošalje kroz finansijsku pomoć, ali:

„Na Kosovu jedino sredstvo plaćanja je evro i to je u skladu sa članom 11 Ustava“.

A Beograd je još ranije znao šta se po tom pitanju odvija, kaže, jer Uredba je doneta još u decembru prošle godine. Osim toga, i Komercijalna banka na Kosovu – ostala je bez svoje majke, koja je prodata NLB-u.

Insistiraju na kešu, smatra Kurti, jer tako plaćaju ljude koje ne bi trebalo.

On nema ništa protiv da sredstva dobijaju lekari, profesori, nastavnici, ali:

„Izgleda da je glavna briga Beograda ta što ljudi koji nisu ni lekari ni nastavnici neće moći da dobijaju novac u kešu. A mi hoćemo transparentan sistem, legalizovanje transakcija i nema više keša“.

Ponovio je i ovde, da se od Srba ne traži da počnu da koriste neku novu valutu, već evro.

„Neka novac dolazi u dinarima, ali mora se ovde kao sredstvo plaćanja upotrebljavati evro“, ističe.

I dalje smatra da je, to što je Beograd ustanovio četiri bankomata u blizini prelaza sa Kosovom, najgora solucija koju je Srbija mogla da izabere.

To mu i dodatno pokazuje želju i insistiranje Beograda na kešu:

„Beograd dakle nema ništa protiv toga da na Kosovu bude evro, nego samo da bude keš“.

Podsetio je tu na veliku zaplenu municije i oružja nakon sukoba u selu Banjska, koje je vredelo oko 5 miliona evra:

Zbog svega toga, smatra da je Priština postala glavna prepreka Beogradu – samo zbog toga što oni vole da funkcionišu putem keša.

Na konkretno pitanje o njegovim očekivanjima od sutrašnjeg sastanka, Kurti kaže da je to nadležnost Centralne banke Kosova, kao nezavisne institucije. Njegov zamenik u Briselu, kaže, i ne može o tome da pregovara, već samo o mogućim posledicama i solucijama za ubrzavanje tranzicije.

On insistira na tome da Beograd ne mari – da li je dinar ili evro, jer, kako kaže i danas, nema ni Srbina na Kosovu koji kaže da neće evro, ponovivši cifru od 33,000 Srba koji, kako tvrdi, imaju žiro račune u kosovskim bankama i koji uzimaju pomoć i od kosovske vlade.

„Ovo je veštački problem, a glavni problem je u tome što Beograd insistira na kešu“, smatra.

Kurti je upitan o posledicama odluke CBK na one najranjivije građane, koji više ne mogu na Kosovu da podižu svoja sledovanja, Kurti poručuje da bi najbolji način da se takva situacija reši bio dogovor između dva guvernera – iz Prištine i Beograda i u tome ne vidi problem, naročito jer se on sam neretko sastaje sa srpskim zvaničnicima na raznim samitima.

„Guverner CBK je poslao pismo guverneru Narodne banke Srbije i još ne njega nije odgovoreno. Najbolji način da se ovo reši je dogovor između dva guvernera. Ako se ja sastajem sa Anom Brnabić u Berlinu ili sa predsednikom Vučićem u Briselu – zašto da se ne sastanu i dva guvernera?“, pita se, dajući potom još primera kada su se zvaničnici sa jedne i druge strane sastajali i sarađivali.

Ubeđen je da nije veliki broj onih koji su zavisni samo od dinara, ponovo se vrativši na broj računa koji Srbi, kako tvrdi, imaju u kosovskim bankama.

„Ako budete našli nekog Srbina na Kosovu koji je video samo dinare, i koji je otišao u razne bankarske i nebankarske finansijske institucije i uzeo samo dinare, onda CBK ima tranzicioni plan da se suočava i sa takvim slučajevima. Ali, 33,000 računa – to je ogromna većina Srba. Možda ima slučajeva, ali morate priznati da oni nisu pojava. Mnogo se više ovde trguje sa evrima i mislim da to nije veliki problem“, kazao je na kraju.