Predsednik Srbije je daleko van okvira svojih ovlašćenja najavio ukidanje moratorijuma na nukleranu energiju, jer, kako je rekao bez nje "nećemo preživeti". Ova izjava ne odgovara realnosti, odnosno nijednom energetskom strateškom dokumentu u zemlji.
Do sada je bio jedan od onih koji su bili za ponovno korišćenje nuklearne energije. Međutim, po već ustaljenom običaju, predsednik je izašao van svojih nadležnosti i najavio je ni više ni manje nego ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju.
Prema rečima predsednika Srbije, moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana će biti ukinut jer kako navodi „moramo da preživimo i imamo struju“.
Predsednik je ovo najavio iako o tome nije bilo rasprave ili analize, niti se struka izjašnjavala. Tek je nedavno ministarka energetike i rudarstva načelno rekla da planova još nema i da je to generalno dugoročan projekat.
Nuklearna energija se kao opcija ne pominje niti u jednom strateškom energetskom planu Srbije, kao što se ne pominje mogućnost da nećemo imati struju odnosno da nećemo preživeti bez energije koja se dobija na nuklerani pogon.
Podsetimo, moratorijum je uveden 1989. godine kao posledica nuklearne katastrofe u sovjetskom, a danas ukrajinskom gradu Černobilju 1986. godine. Da bi se menjao ovaj zakon, donesen u doba socijalističke Jugoslavije, neophodno je da prođe stručnu i široku javnu rasprava jer se radi o veoma osetljivoj temi.
„Ako vlast razmišlja o tome da se menja zakon, da se ukine moratorijum, onda stručna javnost apsolutno mora da bude angažovana. Zapravo, stručnjaci treba da vode glavnu reč“, rekao je pravnik i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za nova.rs.
Da je ova nova ideja trenutno u fokusu predsednika, pokazalo se i nekoliko dana ranije kada je učestovao na Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu i izjavio da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri nuklearna reaktora, i za to da započne svoju prvu proizvodnju električne energije iz nuklearnih objekata.
Ekspo je važniji od energije i preživljavanja
Predsednik tom prilikom nije naveo ni jedan drugi detalj o reaktorima. O kolikim kapacitetima se razmišlja, ko bi ih projektovao, gradio, niti kako bi se finansirali.
„Najbolje bi bilo da izgradimo tradicionalnu nuklearku, ali za to nemamo para. Potrebno je bar 20 milijardi i da traje izgradnja 10 godina“, rekao je Vučić.
Primera radi predsednik Srbije je, ponovo van svojih nadležnosti, najavio da će za sve potrebe međunarodne izložbe Ekspo (Expo) biti ukupno potrošeno 17 milijardi evra za tri godine.
Finska je prošle godine završila najveći reaktor u Evropi kapaciteta 1.600 megavata, koji je planirano da pokriva oko 14 odsto potrošnje u ovoj zemlji. Finska je po broju stanovnika slična Srbiji, ali njena klima zahteva veću potrošnju energije za grejanje. Stručnjaci smatraju da je konačna cena ove elektrane oko 11 milijardi evra, što je skoro tri puta više od prvobitne procene.
Susedna Bugarska planira da potpiše ugovor sa Amerikancima o izgradnji dva reaktora. Do sada je potpisan međuvladin sporazum o nuklearnoj saradnji. U pitanju je najveća investicija Bugarske u poslednjih 50 godina u ovoj zemlji. Ono na čemu insistiraju jeste da cena ostane fiksna, odnosno 14 milijardi dolara, da tako izbegnu praksu kada je u pitanju izgradnja, a to je stalni rast koštanja.
U Srbiji je pominjana saradnja sa Mađarskom oko proširenja nuklearke Pakš. U pitanju je projekat koji je dominantno finansirala Rusija sa 10 od ukupno 12 milijardi. Ugovor o proširenju je potpisan januara 2014. godine u Rusiji. Prema sporazumu, državna korporacija Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) će bez tendera izgraditi dva reaktora od 1.200 MW u Pakšu.
Za ukidanje moratorijuma Basta, Grčić, Vučić
Mali je broj javnih ličnosti koji su se izjasnili za ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. Osim predsednika, do sada su ukidanje moratorijuma javno zagovarali bivši ministar privrede Rade Basta, dok je bio na čelu beogradskih elektrana i Milorad Grčić, generalni direktor Elektropivrede Srbije (EPS) za čije vreme je ovo JP doživelo havariju zbog loženja blata, zbog čega je podignut kredit od milijardu evra koji će platiti građani.
Ovaj ugovor je, kako je preneo Rojters, prošle godine dobio odobrenje Evropske komisije da uprkos ratu u Ukrajini i sankcijama Rusiji, nastavi sa realizacijom. Ova elektrana je, kako stvari stoje, na dugom štapu, jer u Mađarskoj planiraju da radovima na revitalizaciji produže radni vek postojeće elektrane za još 20 godina.
Kako sada stvari stoje, nije jasno da li bi Srbija kao partnera investirala u produžetak rada stare elektrane ili učestvovala u izgradnji Pakš II za koji se ne zna kada će biti završen.
Prema onome šta je predsednik Vučić ranije izjavio, kolega Viktor Orban iz Mađarske je ponudio da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearnoj elektrani, koja će (navodno) biti završena 2035. godine.
Fantazija zvana modularna elektrana
Nekoliko dana kasnije Vučić je obilazeći fabriku „Borbeni složeni sistemi“ u Kuršumliji ponovo pomenuo četiri reaktora, ali ovog puta je naveo modularne. On je tada izjavio da „Srbija nema ni znanja, ni para za klasične nuklearke koje koštaju između 11 i 13 milijardi eura“, kao i da odustajanje od trošenja milijardi za Ekspo nije opcija.
Ideja o modularnim elektranama je popularna već godinama. U pitanju su reaktori kapaciteta oko 300 megavata (MW) koji se po potrebi mogu slagati jedan do drugoga kako bi se dobila snaga velikih reaktora. Zamišljeno je da se prave u fabrikama i isporučuju kao gotov proizvod.
Postoji oko 70 različitih konstruktivnih ideja za ove reaktore. Pobornici kažu da zauzimaju desetostruko manju površinu, zahtevaju manje osoblja i znatno su jeftiniji za izgradnju. Stručnjaci smatraju da su ovakve elektrane pre svega za ona mesta gde se klasična nuklearka ne može napraviti, poput pustinja, polarnog kruga…
Postoji i jedno veliko „ali“. Ova tehnologija je u povoju. Prema podacima sajta statista.com trenutno su na svetu u upotrebi svega ti modularne nuklearne elektrane – u Rusiji, Kini i Indiji, dok se još 65 njih nalazi u nekoj od faza dizajniranja. Kapaciteta su između 100 i 300 megavata. Do skoro je postojala samo jedna elektrana. U pitanju je plutajuća elektrana, male snage do 100MW koja se nalazi u Rusiji.
Tim povodom fizičar i naučni novinar Slobodan Bubnjević je za N1 izjavio da ova tehnologija nije dovoljno ispitana, da se izrazito retko koriste, da se rizik ne smanjuje previše sa malim reaktorima.
„Kada bi se Srbija opredelila za izgradnju takvih kapaciteta, po definiciji IAEA, te male modularne nuklearke imaju do 300 megavata. Nama u Srbiji bi se potpuno promenila energetska situacija ako bismo imali 3.000 – 4.000 megavata. Ili bi se suštinski promenio sistem, ako bismo imali jednu nuklearnu elektranu od 1.000 megavata“, smatra Bubnjević.
Ukidanje moratorijuma ne znači i izgradnju nuklearke
Treba istaći da ukidanje moratorijuma ne mora da znači automatsku i izgradnju nukleranih elektrana (NE) jer je za potrebno dosta različitih preduslova. Evropski parlament je neposredno posle početka rata u Ukrajini i posledične energetske krize zbog sankcija Rusiji proglasio nuklearnu energiju i gas za održive izvore energije, odnosno za zelenu energiju.
Ova odluka izazvala je dosta pažnje, ali i nedoumica širom kontinenta i još jednom pokazala da ne postoji globalni odgovor, na ovaj isto takav izazov. U Evropi postoji sukob Francuske i Nemačke koje imaju dijametralno suprotne stavove. Deluje da je povećanje korišćenja nuklearne energije izvesno, bez obzira na rizike.
Černobilj: Desetine hiljada žrtava
Zvanično, broj umrlih u danima posle akcidenta, ali i godinama kasnije je oko 4.000. Mnogi to nisu prihvatili. Međunarodna agencija za istraživanje kancera govori o 16.000, a Ruska akademija nauka o čak 60.000 umrlih u Rusiji i 140.000 u Ukrajini i Belorusiji.
Bez obzira na izvor, činjenica je da je se broj preminulih i onih kojima je narušeno zdravlje meri desetina hiljada života dok površina oko Černobilja i dalje nije pogodna za život ljudi zbog radijacije.
„Nadam se da će odluka EP biti podsticaj da Srbija konačno napravi prvi korak ka sopstvenoj energetskoj sigurnosti, a to je ukidanje anahronog Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Ukidanje tog zakona ne mora nužno značiti i izgradnju NE, ali zakoni jedne zemlje odražavaju duh vremena u kom su doneseni, a ovaj su vreme i razvoj tehnologija uveliko učinili nepotrebnom i zastarelom kočnicom u promišljanju i planiranju energetske budućnosti Srbije“, izjavio je ranije ovim povodom za N1 fizičar Ivan Videnović.
Ono što je verovatno najlošija posledica ovog Moratorijuma, jeste što ga prati manjak stručnih ljudi, jer je i cela ova naučna grana gurnuta u zapećak.
U Strategiji za razvoj energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama za 2030. godinu, piše da „izgradnju nuklearnih elektrana ne treba u potpunosti isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za postojeću proizvodnju i buduće potrebe“.
„Procena je da bi 10-15 godina od trenutka ukidanja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, bio minimalan neophodan period za prevazilaženje svih problema i nedostataka“.
Dokument kaže jedno, a predsednik osam puta više
Predsednik Srbije je govoreći o nuklearnoj energiji naveo podatak da će Srbija u 2050. godini trošiti četiri puta više energije nego danas.
„Mi danas jedva krpimo ovo, jer su potrebe i privrede i privatnika mnogo veće. Moramo da gradimo naftovod, da idemo sa novim konektorima, obezbedimo dodatna skladišta za gas i molim Ruse da nam daju mogućnost da se pravi gde su bili nafta i gas. Moramo da idemo sa naftovodom ka Mađarskoj, ali da pravimo veća skladišta“, rekao je Vučić.
Prema poslednjoj verziji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INKEP), ne predviđa se korišćenje nuklearne energije u Srbiji 2050. godine. Do 2050. godine planiran je prestanak proizvodnje uglja, dok danas dobija 70 odsto energije iz uglja lošeg kvaliteta. Prirodni gas i derivati nafte bi činili sedam do osam odsto ukupnog učešća. Srbija bi po tom planu najviše energije dobijala iz sunca, zatim vetra, pa vode.
Prema Planu, potrošnja električne energije trebalo bi da bude za oko 50 odsto više nego danas, odnosno osam puta manje nego što je rekao predsednik.
Svi ovi podaci pokazuju da je za ovakve odluke neophodan konsenzus, a pre svega stav struke, da „gađanje“ brojkama može da izazove zabunu i velike troškove, a da grešaka u eventalnom ponovnom korišćenju nuklearne energije ne sme da bude.
Da li je današnja Srbija spremna i sposobna za tako nešto?
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR