Skoro godinu dana kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici su van funkcije, a skupa oprema koja je za njih nabavljena skuplja prašinu. Bivša načelnica GAK "Narodni front" Snežana Rakić i epidemiolog Zoran Radovanović ocenjuju da je jedan od razloga što one zvrje prazne zato što nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, kao i da resori koji su u Ministarstvu zdravlja zaduženi za planiranje i kadrove praktično ne rade, što je već ranije izjavila i ministarka zdravlja Danica Grujičić.
„Kada je reč o kovid bolnicama, doktori iz drugih bolnica u jednom vojničkom sistemu pokrivali su rad kovid bolnice, i kada je kovid prestao, oni su se vratili u svoje matične bolnice. A da li je kovid bolnica trebalo da postoji u tolikom kapacitetu – to je drugo pitanje“, ukazuje Rakić.
Radovanović navodi i da je problem što Srbija ima u proseku više bolničkih kreveta nego što je u Evropi, a mnogo manje lekara i neuporedivo manje medicinskih sestara.
„Zidovi tu ne znače ništa. Važno je da postoji kvalifikovan kadar“, ističe on.
Dodaje da je drugi važan problem što zdrravstvo nema dovoljno para.
„Da biste otvarali tako velike kapacitete, to je odlivanje ogromnih sredstava iz fonda. Mi odvajamo za zdravlje više od 10 posto nacionalnog dohotka, više nego ostale zemlje, a efekat vidite“, kaže Radovanović.
Rakić podseća da u zadnjih sedam-osam godina imamo konstantan odliv doktora iz zdravstvenog sistema, „studenti kad završe Medicinski fakultet, zbog nemogućnosti zaposlenja i volontiranja odlaze u inostranstvo, srednja generacija odlazi u privatnu praksu, a u državnim bolnicama rade i stariji od 65 godina“.
Ona dodaje da je na delu loša preraspodela kadra, i da ima bolnica u kojima ima previše lekara neke specijalnosti, a negde ih uopšte nema.
„Ministarstvo zdravlja mora da bude nosilac zdravstvene politike. Jednostavno ta cela stvar stoji“, ocenjuje ona.
Na pitanje koliko bi medicinskog kadra trebalo da bude, na primer, u kovid bolnici u Batajnici, ona kaže da to zavisi od toga šta će u njoj biti, ali da recimo bolnica sa 350 kreveta, treba da ima 75 lekara specijalista.
Komentarišući ranije izjave zvaničnika da bi kovid bolnica u Batajnici mogla da služi za palijativnu negu i dijalizu, Radovanović poručuje „pravili ste nešto kao de luks hotel sa pet zvezdica i sad razmišljate da to date ferijalcima, izviđačima“.
„Potpuno je neočekivano i nije normalno. Za palijativnu negu ne treba vam ta oprema. Šteta je kako god da posmatrate. Spas bi bio ako bi neko kupio… Treba naći kompromis. Bilo bi nužno da dođe do integrisanja državnog i privatnog zdravstva“, ukazuje Radovanović.
Rakić dodaje da ni ne znamo šta se sve nalazi od opreme u kovid bolnici i odakle je nabavljena.
„Svi ti aparati moraju da imaju odgovarajuće servisiranje, ateste, da bi se uključili u rad zdravstvenog sistema“, navodi ona i dodaje da moramo da vidimo šta su nam realno potrebe.
Na pitanje da li kovid bolnica u Batajnici zvrji prazna zbog neraščišćenih imovinskih odnosa, kako su navodili zvaničnici, Radovanović kaže da je to „jako loše opravdanje, jer bi se to pitanje postavilo u avgustu 2020“, kada je počela gradnja bolnice.
„Čak i da stoji to pitanje, bolnica može da radi, dok se u sudu vodi spor. Takav problem rešava se jednim telefonskim razgovorom“, navodi Radovanović, aludirajući na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ističe da u Evropi ne postoji sličan slučaj, da jedna tako moderna i opremljena bolnica bude napuštena.
Podseća i da se Vučić hvalio da je nabavio više od 1.000 respiratora.
„Niko nije odgovarao za nabavku tih 1.000 respiratora, ne znamo ni njihovu cenu, znamo da mnogi nisu mogli da budu uključeni u sistem iz objektivnih razloga“, ukazuje Radovanović i dodaje da i pre toga nismo imali dovoljno kvalifikovanog kadra da kompetentno koristi i postojeće respiratore.
Navodi da bi bilo zanimljivo utvrditi kolika je bila stopa preživljavanja 2020. i 2021. među onima koji su bili na respiratorima, jer, kako kaže, „ako niste vešti u korišćenju respiratora, ode pacijent“.
Sve u svemu, ukazuje da ne postoji dobro rešenje za dalju sudbinu kovid bolnice u Batajnici, koja se prostire na 14.000 kvadrata.
„Treba naći najmanje loše rešenje, a sve je to u sklopu reforme zdravstva koja je neophodna, a čekamo je decenijama“, ukazuje on.
Rakić se slaže, ističući da je reforma zdravstva neophodna.
„Ali, ona mora da počne od finansiranja, s jedne strane, da se izjednači privatno i državno zdravstvo. Moraju da se vrate u Ministarstvo zdravlja resori koji se bave planiranjem, edukacijom, zapošljavanjem“, zaključuje Rakić.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR