Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju u Prokuplju, na obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, da je prošlo 25 godina, ali da Srbija "još uvek ne pristaje na komadanje". U govoru u kojem je zapadne lidere nazvao "zlikovcima", Vučić je obećao da "ćemo se odupirati dok dišemo". A kako se predsednik Srbije "odupire"?
Kako je rekao Vučić u Prokuplju, „zlikovci“ koji su bombardovali Srbiju, i danas, „više nego prethodnih godina, pokušavaju da objasne da su bili primorani na to i da je to bilo potrebno Srbiji“.
U srčanom govoru u Prokuplju, Vučić je prozvao lidere zemalja NATO da im nije žao što su ubili nevine ljude u bombardovanju.
„Navalili su da nam objasne da je to bilo potrebno, da je to bilo zbog nas, kako bi Srbija krenula napred. A onda vam u sledećoj rečenici, uz to kako im je žao neke Bojane, neke Milice, neke Sanje, kažu da veruju da će Srbija i Kosovo zajedno da gledaju u budućnost. U stvari, hoće da vam kažu – ‘ne, ne žalimo, mi smo svoj prljavi posao komadanja Srbije obavili'“, ocenio je on.
Odupiraćemo se „dok dišemo“, kazao je Vučić.
„Odupiraćemo vam se jer ne možete da nam ukinete slobodu. I vazduh možete da nam ukinete, slobodu vam nećemo dati, jer volimo Srbiju, živimo za Srbiju i nikada nećemo dobrovoljno pristati da nam uzmete Kosovo i Metohiju“, kazao je Vučić.
Kako se to Vučić odupire „zapadnjacima“ u „komadanju Srbije“? Opozicija odavno optužuje Vučića da je po pitanju Kosova pristao na sve ustupke koji su traženi od njega, a zarad toga da ostane na vlasti. Vučić sve to, naravno, demantuje. Poslednja njegova najava je da će „odgovoriti“ ukoliko Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, a da je jedna od mogućnosti da Srbija izađe iz te međunarodne institucije.
Predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš izjavio je za N1 da se nada da „Vučić blefira, što ozbiljni ljudi u politici ne rade“.
„Bilo bi jako loše jer bi to bilo pucanje sebi u koleno. On to ne može da zaustavi, jer je to deo plana na koji je on pristao, on je učestvovao u tome, samo je pitanje kako da to domaća javnost proguta“, ocenio je Ponoš.
A par dana pre govora u Prokuplju, predsednik Srbije je na Instagramu objavio da je imao „srdačan susret“ sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, sa kojim je „razmenio mišljenja o brojnim važnim pitanjima, kao i o daljem snaženju partnerskih odnosa Srbije i Francuske“.
Na samitu u Briselu, gde je učestvovao na prvom globalnom Samitu o nuklearnoj energiji, Vučić je 21. marta razgovarao i s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
„Važan razgovor sa Ursulom fon der Lajen i velika zahvalnost za podršku Srbiji. Govorili smo o svim strateškim pitanjima, o budućnosti Srbije i njenom napretku na evropskom putu“, napisao je Vučić na Instagram nalogu @buducnostsrbijeav.
U februaru je Vučić razgovarao telefonom i sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom o odnosima Srbije i Evropske unije i situaciji na Kosovu.
Vučić je na Instagramu napisao da je imao dobar i važan razgovor sa Mišelom i o perspektivama za ubrzanje našeg evropskog puta, kao i o realizaciji EU Plana za rast Zapadnog Balkana.
„Ponovio sam posvećenost Srbije nastavku reformskog i evrointegracionog procesa i izrazio očekivanje da ćemo u narednim mesecima biti u prilici da napravimo nove korake na putu ka punopravnom članstvu u EU“, naveo je predsednik Srbije.
„Ružna retorika“
Profesor Ivan Vujačić ocenjuje da je takva Vučićeva retorika o zapadnim liderima kao „zlikovcima“ ružna i da ne doprinosi ničem dobrom.
„Ako su sve te zemlje zlikovačke postavlja se pitanje – zašto Norvežani upravljaju EPS-om, zašto Amerikanci treba da grade Generalštab, zašto Francuska dobija aerodrom i tako redom… Zašto uopšte idemo u EU, ako su toliki zlikovci tamo. To je retorika za unutrašnju upotrebu, ali je ružna i ljudi će da je upamte. To neće voditi nekom boljem odnosu prema njemu“, naveo je.
A ono što je interesantno je da se među imenima „zlikovaca“ koji su učestvovali u NATO bombardovanju više ne pominje i ime nekadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. Iako je sud u Beogradu 2000. godine osudio na po 20 godina zatvora 14 najviših zapadnih političara i čelnika NATO, sada već simbolično, među kojima Bila Klintona, Žaka Širaka, Gerharda Šredera, Tonija Blera, Madlen Olbrajt, Vilijama Koen, Vučić je poslednjih godina branio Šredera.
„Vi kad pišete Vučiću Šrederu… To mi pričaju oni koji hoće da kažu da je učestvovao u bombardovanju, iako tada oni nisu učestvovali, ali su podržali“, izjavio je Vučić 2020. godine u gostovanju na Hepiju.
Sa istim žarom, Vučić brani i Donalda Trampa, i ideju o prodaji nekadašnje zgrade Generalštaba njegovom zetu, uništene baš u NATO bombardovanju.
Vučić je rekao da je „vrlo srećan što ćemo rešiti problem u centru grada. „Beogradu je potrebno da se razvija i (potrebne su) velike investicije“ o kojima je, kaže, razgovarao ministar finansija Siniša Mali koji je „ozbiljan i pametan“.
Vučić je rekao da ga ta ideja „oduševljava“ ako se pogleda šta je sada na mestu bombardovanih zgrada.
