SUNCE I MESEC
Pošto obožavaoci Meseca nisu priznavali neograničeno jednovlašće Sunca, Sunce se, mada razočarano, ipak vrati u svoj dan.
Mada su Sunce svi smatrali za apsolutnog vladara sveta i svekolikog života, njega je činila sve češće nezadovoljnim pomisao na Mesec koji je vladao noću.
Zato Sunce reši da Mesecu otme skiptar noćnog vladara kako bi stvarno, a ne samo u pričama, postalo jedini vladar sveta.
I ubrzo posle te odluke ono izvrši noćni prepad zabljesnuvši noćno beskrajno prostranstvo svojim moćnim blještavilom i očas pretvori noć u dan, a mesec i bezbrojne zvezede u trenu nestadoše sa neba.
Sunce je sad pobedonosno likovalo sijajući u beskrajnom svetlu svog trijumfa. Dok se ono šepurilo na plavom nebu – poput ratničkog vojskovođe pobednika koji se propinje na belom konju – uljuljkano u samozaslepljujući oreol uobrazilje stvarnog svetskog imperatora, nije ni primećivalo šta se događa dole, na zemlji. A dole se pobuniše brojni, ne priznajući ga i za noćnog vladara. Pobuniše se svi ljubavnici, zaljubljenici noći, i zahtevaše da im se vrati mesec i noć. Pobuniše se svi spavači, snevači, sanjači, sanjari, mesečari, zvezdogledači, zvezdobrojači, astrolozi i astronomi, vile i vilenjaci. Pobuniše se sve romatične duše, sve noćobdije, boemi i svi pesnici. Pobuniše se i brojni psi što vekovima lajahu na mesec… i nisu hteli da dozvole da zavlada dan i noću, da pored svetlosti nema i mraka.
Pošto obožavaoci Meseca nisu priznavali neograničeno jednovlašće Sunca – a vladar ne može da postoji bez podanika, bez pristalica – Sunce se, mada razočarano, ipak vrati u svoj dan. I opet prepusti svom saradniku i pomoćniku Mesecu njegovu noć. Tako su na kraju svi bili zadovoljni. Vratio se opet sveopšti sklad.