Propast, vaskrsnuće na Siciliji i Atletiko kao način života

Novi veliki uspeh napravio je Dijego Simeone sa svojim Atletikom. Madriđani su u revanš meču osmine finala bili bolji od Intera posle penala i tako su, i dalje aktuelnog finalistu Lige šampiona, izbacili iz elite.

Za sve je zaslužan Dijego Simeone, čovek koji je već 13 godina na čelu "jorgandžija". Bilo je i uspona i padova, doneo je Atletiku titulu šampiona, igrao je i finale najjačeg takmičenja Evrope, znao je i da upadne u krizu rezultata, ali jedno je sigurno - Simeone i Atletiko ne mogu jedno bez drugog.

Počeci u Argentini – od genija do bezveznjaka

Svoju prvu utakmicu u odelu Simeone je odradio u Rasingu, velikanu iz predgrađa Buenos Airesa, upravo na mestu gde je i završio svoju igračku karijeru. Nije imao najbolje krštenje, pošto je na debiju poražen od Estudiantesa, omraženog Rasingovog rivala, uz dva gola Kuna Aguera, tadašnjeg tinejdžera. Kratka epizoda završila je nakon samo par meseci kada je prešao baš u Estudiantes, klub u kojem je doživeo svoje prve trenerske uspehe.

Trijumfom u Aperturi 2006, doneo je prvi trofej klubu nakon 23 godine i to trijumfom nad Bokom u razigravanju. Dobio je i nagradu za najboljeg trenera u državi, ali je on želeo više. U Argentini nema puno većeg od River Plate, a baš je gigant iz metropole u njemu video čoveka koji će preokrenuti trend i konačno završiti ispred Boke, koja je tih godina bila uspešniji od dva kluba. Stigao je River do Klausure, uz stil fudbala koji nikako ne odgovara onome što Simeone danas pruža.

Argentina je tih godina ludovala za nogometnim inovacijama Marsela Bijelse i njegovih učenika, a Čolo se u tom trenutku činio kao polaznik njegove akademije. Eksperimenti sa veznim igračima u zadnjem redu kao plejmejkerima, igra sa trojicom u zadnjoj liniji i kopiranja Bijelsine 3-3-1-3 formacije iz Čilea u kojem je igra bila podređena fantastičnom duetu Falkao-Aleksis Sančez i velikom Ortegi koji ih je hranio loptama.

Reći da je Simeone bio guru napadačkog fudbala bilo bi preterivanje, ali po stilskoj figuri i provociranju rešenja u igri, pozitivno je odudarao od dosta tvrdog argentinskog fudbala.  Bolno otrežnjenje usledilo je vrlo brzo – divlji fudbal koji teško trpi greške i ostavlja veliki prostor za bolne kontranapade, River je vezao 11 mečeva vez pobede, a usledila je Simeoneova smena. Iako će konačni Riverov pad i ispadanje u nižu ligu uslediti tek nekoliko sezona kasnije, najžešći navijači Rivera nikada mu neće zaboraviti "zasluge" koje je Dijego imao u propasti ovog velikana. 

Usledio je period najvećeg Čolovog preispitivanja – koji put je pravi u fudbalu, a samim time i životu? Kako pomiriti atraktivnost u igri, a ne izgubiti od onih koji sve preduzimaju da je unište? Za zemlju koja priznaje samo krajnosti, znao je da odgovor nije ni u kakvom srednjem putu. Nije ga još znao, ali nije mogao stajati u mestu. Nemir traženja odgovora poterao ga je na jug Italije.

Sicilija kao prekretnica

Italija, pradomovina brojnih Argentinaca, jednako srčano doživljava fudbal, ali ga mnogo jednostavnije shvata od Argentinaca. Katanija, novo odredište argentinskog stručnjaka, bila je savršeno reprezentativan primer – samo dva boda iznad crvene zone, "Slonovi" su bez finansijske pozadine ili naročitog talenta izgledali kao savršen kandidat za ispadanje.

Vremena ni izbora nije bilo – rešenja su se morala naći odmah i sada. Upravo je to iskustvo ono koje ga je, po vlastitim riječima, najviše promenilo:

– Italiju nikad nisam zaboravio, a Sven Goran Erikson mi je usadio prve trenerske klice još dok sam igrao. Tu sam shvatio da kao trener ne možeš imati omiljenu formaciju, već radiš s onim što imaš. Katanija je baš zbog toga, što smo se morali prilagoditi svemu i svima, bila najbolje iskustvo za moje fudbalsko znanje.

Sve ono što je sada dominantno u Atletiku, vidljivo je bilo i u Kataniji – vrlo brzo od njih je stvorio jednu od najtvrđih odbrana lige, s dubokom zonom i svih 11 igrača iza lopte, nastojeći da protivnika namami, ukrade loptu, a zatim ode u brzu kontru. Trenutak je to u kojem nestaju sve dileme kod Čola oko toga koji put je ispravan. Uspeh na Siciliji i ostanak u ligi trasirali su ga na "Visente Kalderon", puno atraktivnijem timu, koji je ipak bio daleko od dve najmoćnije ekipe u zemlji.

Atletiko kao način života

Sebe je Simeone pronašao u Madridu, u ekipi Atletika. Argentinac je već 13 godina na kormilu velikana, a teško je Dijega zamisliti na klupi nekog drugog kluba, koji se ne zove Atletiko Madrid.

Katanija je očigledno predstavljala pravi preporod u njegovoj karijeri, a slavni stručnjak je sebe pronašao u prestonici Španije.

Već po dolasku u Atletiko je Dijego pokazao da je spreman za velika dela, a pod njegovom komandom su "jorgandžije" osvojile Ligu Evrope u sezoni 2011/12, pobedom od 3:0 protiv Bilbaa.

Nastavljen je uspon Madriđana, u drugoj sezoni pod Simeonovom palicom su osvojili treće mesto u Primeri, što im je bio najbolji rezultat u 17 godina. A, zatim je usledila sezona iz snova. Simeone je u sezoni 2013/14 odveo Atletiko do titule u Španiji, iako su tog leta prodali Radamela Falkaa, koji je bio najbolji igrač ekipe.

Ipak, stigao je David Vilja, a uz starosedeoce je Simeone napravio mašinu, koja je u poslednjem kolu prvenstva odigrala 1:1 sa Barselonom i tako stigla do prve titule pod vođstvom Argentinca.

Madriđani su imali šansu da dođu i do istorijskog uspeha, da osvoje i Ligu šampiona, a imali su sve u svojim rukama sve do 93. minuta velikog finala na Lužu protiv Reala. A, onda... Serhio Ramos je u poslednjim trenucima meča doneo izjednačenje Kraljevskom klubu, koji je zatim u produžetku "pregazio" Atletiko i sa 4:1 došao do "ušatog".

Nastavio je Atletiko sa sjajnim igrama, a imali su 2016. priliku da stignu do Lige šampiona. Protivnik isti, a i rezultat je bio isti, podjednako bolan. Real je posle penala stigao do titule, Huanfran je promašio jedanaesterac i postao tragičar, a "jorgandžje" nisu uspele da stignu do jedine titule koja im fali.

Nastavile su se sjajne godine pod Simeoneom, nekada sa malo više uspeha, nekada sa malo manje, ali nikada Atletiko nije uspeo da poveže ovako dobre rezultate. Osvojili su Ligu Evrope 2018, posle pobede protiv Marseja, da bi 2021. stigli do nove Primere, pobedom u poslednjem kolu protiv Rajo Valjekana (2:1).

Prošlo je preko 12 sezona od kada je Simeone došao na klupu Atletika i započeo novu epohu "jorgandžija", najuspešniju do sada. Videćemo do kada će Dijego ostati na čelu, ali nema dileme da će njegovim odlaskom ostati velika praznina na klupi Madriđana.

Dok se to ne desi, probaće Dijego da dođe do trofeja koji mu nedostaje, a ove sezone ima dobru šansu, s obzirom da je Atletiko u 1/4 Lige šampiona, gde ga čeka okršaj sa Borusijom Dortmund.

Klop iskreno o Salahu: Manje sam iznenađen, nego neki drugi

Pročitajte još: