Printskrin/Skupština/uživoNakon izborne krađe i mnogobrojnih neregularnosti koji su obeležili decembarski izlazak na birališta, potom reakcije i pritiska Evropske unije i ODIHR, opozicije i civilnog sektora, na režim Aleksandra Vučić da ponovi izbore, kao i njegovo posustajanje pred tim pristiskom – preostalo je ispunjavanje uslova za fer i demokratske izbore.
Jedan od ključnih uslova, bez kojeg je teško pretpostaviti ostvarivanje ostalih, sasvim izvesno je – dijalog opozicije i civilnog sektora sa predstavnicima režima koji su, osim što su indirektno priznali izbornu krađu, izrazili spremnost da sprovedu preporuke ODIHR i omoguće minimalne uslove za fer izbore.
Međutim, odmah potom uhvaćeni su ponovo u krađi u slučaju preseljenja birača iz Male Krsne na Voždovac, uoči beogradskih izbora. Sve je putem video priloga, fotografija i izjava učesnika na TV N1 dokumentovano.
Takođe, tehnička premijerka, a buduća predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić u susret neizostavnom dijalogu sa opozicijom sa ciljem poboljšanja izbornih uslova, ne bira reči te ih naziva „fašistima“, omalovažava ih, imenuje lažovima, izdajnicima, tajkunima, označavajući i nezavinsne medije tome sličnim pojmovima.
Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders, kaže za Danas da, obzirom da je Srbija zemlja koja se ne može pohvaliti dobrom političkom kulturom i sa mnogo primera dijaloga i društvene saglasnosti oko važnih društvenih pitanja, „nisam siguran da će doći do suštinskog dijaloga vlasti i opozicije“.
Formalni sastanci su uvek mogući i njih je bilo i u bliskoj prošlosti, ali oni nisu vodili značajnijim promenama, dodaje.
– Sa druge strane, EU insistira na dijalogu vlasti i opozicije jer su fer i slobodni izbori jedan od minimuma postojanja demokratije i poštovanja ljudskih prava. Dakle, očekuje se da je društvo, odnosno političke partije koje predstavljaju građane sposobne da se dogovore o detaljima procesa koji ne ostavljaju nikakvu dilemu da postoje fer i pravični izbori. Nažalost, takvog dogovora nema, pa smo i dalje u situaciji kada građani u najvećoj meri mogu slobodno glasati za onoga koga žele, ali bez fer uslova za sve učesnike – ističe sagovornik Danasa.
Vlast ima drastično veću odgovornost kada govorimo o ovom dijalogu, kaže dalje, pa se zbog toga i pre bilo kakvog razgovora mora omogućiti adekvatan pristup medijima, naročito javnom servisu, poštovanje svih međunarodnih standarda, ali i odsustvo bilo kakvih kvalifikacija i optužbi prema različitim političkim akterima.
– Međutim, prema standardima Saveta Evrope, to nikad ne isključuje kritiku vršilaca vlasti za način na koji sprovode zakon i usvojene politike – zaključuje Goran Miletić.
Predstavnici parlamentarne opozicije, koalicije Srbija protiv nasilja i NADA, zatražili su juče od vlasti hitan početak razgovora u vezi sa poboljšanjem izbornih uslova i normalizacijom stanja u društvu.
Predstavnici opozicije su ovaj zahtev izneli „imajući u vidu ozbiljnu političku krizu u kojoj se Srbija nalazi i koja je dodatno produbljena neregularnim izbornim procesom“, navodi se u saopštenju.
Kako su dodali, ukoliko do razgovora ne dođe, isključivu odgovornost za stanje u društvu i dalje pogoršanje situacije, snosiće vlast.
– U društvima opterećenim ozbiljnim unutrašnjim sukobima, izazvanim autokratskom vladavinom, dijalog vlasti i opozicije nije regularno ponašanje već vid vanrednog rešavanja problema proisteklih iz ovakvog karaktera vlasti – kaže za Danas dragan Popović, direktor centra za praktičnu politiku.
Srbija je sada već klasična autoritarna država sa vlašću koja je rešena da uništi sve elemente demokratskog političkog sistema, napominje, uključujući višepartizam i političku opoziciju.
– Institucije u kojima bi trebalo da se odvija politički dijalog su već uništene ili obesmišljene, pa tako ni tamo nema mogućnosti za normalno sučeljavanje stavova. Stoga bi dijalog vlasti i opozicije bio način da se prevaziđe kriza u kojoj je veliki deo društva spreman da se bori za zaštitu demokratskih vrednosti – kaže sagovornik Danasa.
Iako Srbija jeste u toj vrsti krize, dodaje, „mislim da ona još nije toliko eskalirala da bi vlast pristala na ozbiljan dijalog sa opozicijom“.
– Mi smo svedoci da je u nedavnoj prošlosti bilo pokušaja da se neki sastanci po fakultetima nazovu dijalogom, ali je to bila samo parodija i ne zaslužuje uopšte da se naziva ovim imenom. Ukoliko se pritisak građana, civilnog društva i opozicije nastavi, možda ćemo doći u situaciju da se organizuje pravi dijalog, ali ne vidim da smo još uvek u toj poziciji – ističe Popović.
S druge strane, kaže dalje, ukoliko to bude tačka na kojoj insistiraju partneri iz EU, moguće je da se opet organizuje nekakvo fingiranje dijaloga.
– Međutim, ta vrsta dijaloga neće doneti stvarne pomake. No, odsustvo dijaloga, pa čak i odustvo ozbiljnijeg poboljšanja izbornih uslova ne treba i ne smeju da budu izgovor opoziciji i bilo kojim drugim akterima u društvu da od borbe odustaju ili da biraju pasivne vidove otpora poput bojkota. Autoritarni režim moguće je pobediti na izborima, čak i pod ovakvim uslovima, a istorija nam govori da je to moguće i u gorim okolnostima kakve su bile 2000. Nakon toga, tu pobedu treba sačuvati, ali to već nema direktne veze sa izbornim uslovima i dijalogom vlasti i opozicije – zaključuje Dragan Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
