VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Vladimir Vidović je mladi školovani poljoprivrednik iz Divoša, sela smeštenog na južnim padinama Fruške gore. Ono što posebno izdvaja ovog mladog čoveka je to što je završio Poljoprivredni fakultet, stekao zvanje dipl. inž. poljoprivrede, smer fitomedicina, a po završenim studijama odlučio je da se vrati kući na porodično imanje.
Vlada je uz dedu i oca, koji su obrađivali 10 ha zemlje, zavoleo poljoprivredu. Još kao dete je znao da će to biti njegov izbor. Bio je u pravu. Danas, sa nepunih trideset godina, obrađuje 60 ha oranica, od kojih je 12 ha u njegovom vlasništvu, a preostala površina je u zakupu.
Zahvaljujući odluci da po završetku studija prihvati poziv da vodi proizvodnju na velikom imanju u Rumi, stekao je samopouzdanje i dobru osnovu da se otisne u neizvesnu proizvodnju pod otvorenim nebom.
Za Vladimira to je bila prilika da stečeno znanje prenese u praksu. Kako su deda i tata uvek gajili kukuruz, pšenicu, suncokret, želeo je da to nastavi, ali na većim površinama. Kod Vidovića dominira kukuruz na 30 ha, pšenica je zastupljena na 20 ha, a suncokret na 10 ha.
Kako je ovo tradicionalno voćarski kraj, na jednom hektaru gaje jabuku, a u planu je da se proširi zasad šljiva, koji je dosad zadovoljavao njihove potrebe sa 50 stabala.
Ipak, prioritet su ratarske kulture, koje su inače i berzanska roba. Vlada ide sigurnim putem, pa je nastavio saradnju sa ZZ „Kevilj“ u Divošu, koju su još započeli njegov deda i otac. Sa njima radi kompletnu kooperaciju, od nabavke repromaterijala do predaje žitarica u njihove silose, gde lageruju robu i čekaju povoljnu cenu za prodaju.
Po završenoj prošlogodišnjoj žetvi, Vladimir je istanjirao žetvene ostatke prvi put, jer je prošlog leta posle olujnog vremena dosta suncokreta poleglo, odnosno ostalo na zemlji. Zbog toga je bilo potrebno iziritirati porast kako bi se uništio samonikli suncokret, da ne niče. To je važan korak da bi se njiva očistila i pripremila za naredni usev.
– Za razliku od drugih poljoprivrednika, koji su prošlog leta pretrpeli stopostotne štete od nevremena, na mojim parcelama stradalo je od 30 do 40 odsto useva, što je dobro, mišljenja je Vidović.
Smatra da je odgovor u činjenici što je pomerio vreme setve za kasnije. Setva je obavljena krajem aprila, a završena 4. maja. Tako je u periodu nevremena suncokret, posejan kasnije, bio niži od onog koji je ranije posejan. Samim tim, manje je bilo poleglog suncokreta.
Cilj Vidovića je da maksimalno poštuje agrotehičke mere i sačuva zemljište. Pristalica je zaoravanja žetvenih ostataka, jer se tako ostvaruje bolji vodno-vazdušni režim zemljišta i poboljšava njegov mikrobiološki sastav.
To je potvrdio i u praksi. Na parcelama gde je uzeo zemlju u zakup i gde je prethodno obavljena klasična obrada i paljena strnjika, kada je krenuo sa zaoravanjem i primenom stajnjaka, bilo je povećanja prinosa u odnosu na period dok to nije rađeno.
Za Vidovića je pšenica važan usev, prvenstveno zbog plodoreda, a i sentimentalo je za nju vezan, pa od nje ne odustaje. S obzirom na to da maksimalno ulaže, toliko i očekuje. Tako je bilo i prošle godine sa kukuruzom. Ostvario je prinos od 5,5 do 6 t/kj, što je malo više od proseka sela.
Porodica je Vladimiru velika podrška. Interesantno je da su svi Vidovići fakultetski obrazovani, a ostali su da žive na selu. Mama Rada je Vladina koleginica zaštitarka, tata Draženko je mašinski inženjer, a sestra Mirjana diplomirani pravnik.
Vladimir dobro zna da je teško krčiti put sam. Član je „Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika“, preko koga putuje i sa svojim kolegama obilazi agrarne manifestacije, kod nas i po Evropi, kako bi to stečeno znanje primenio na svojim posedima.
– Naši mladi poljoprivrednici ne zaostaju za evropskim kad je u pitanju znanje, sposobnost i vrednoća, poručuje Vidović.
Dobro je poznato da u poljoprivredi nema radnog vremena. Nekad se radi po ceo dan. To ne obeshrabruje Vladimira. Želja mu je da uveća svoje površine i da vremenom napravi sopstvene skladišne kapacitete za čuvanje žitarica. Svestan je da za to treba dosta ulaganja. Zato vredno radi, ali i konkuriše za podsticaje pokrajinske vlade i ministarstva poljoprivrede. Sredstva ulaže u nabavku savremenih agregata, bez kojih je danas ozbiljna proizvodnja nezamisliva.
Divoš je bio i ostao mesto u kojem želi da živi i da svoj doprinos za njegovo unapređenje. Tu će i da zasnuje svoju porodicu, kao smisao opstanka na ovim prostorima. To je pravo mesto za mnoge mlade vredne ljude poput Vladimira.
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024“ možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
