Grad Beograd oglasio je na prodaju četiri poslovna prostora u najužem centru, Gračaničkoj ulici u Starom gradu, gde se cena kvadrata, prema rečima procenitelja, kreće do nivoa "koliko god kažete". Zanimljivo je da ni u jednom od ova četiri prostora Grad nije jedini vlasnik.
U svakoj od ovih nepokretnosti, Grad Beograd ima vlasništvo u iznosu od 85/140 (što znači 85 delova od ukupno 140, što je oko 60,7 odsto vlasništva).
Suvlasnici i firme i građani
Poslovne kvadrate Grad Beograd prodaje u postupku javnog nadmetanja, koje je zakazano za 26. februar u podne.
U oglasu je navedeno da će se suvlasništvo Grada u prostoru od 46 kvadrata prodavati za 67.032 evra koliko iznosi početna cena „idealnog dela nepokretnosti“.
U ovih 46 kvadrata su, inače, kao suvlasnici upisani Grad Beograd (oko 60 odsto vlasništva) i jedno fizičko lice, koje ima oko 40 odsto vlasništva (Gračanička 15, podaci o nepokretnosti od 46 kvadrata).
Vlasništvo Grada u prvom poslovnom prostoru od 16 kvadrata prodaje se po početnoj ceni za idealni deo nepokretnosti od 54.497,14 evra (Gračanička 15, podaci o nepokretnosti od 16 kvadrata – jedan poslovni prostor). Među suvlasnicima je i preduzeće VB Investment.
I za drugi poslovni prostor od 16 kvadrata, važi ista početna cena za idealni deo nepokretnosti u vlasništvu Grada Beograda (Gračanička 15, podaci o nepokretnosti od 16 kvadrata – drugi poslovni prostor).
Kada je reč o prodaji 85/140 idealnog dela poslovnog prostora od 150 kvadrata u Gračaničkoj 15, i tu postoji još jedan suvlasnik (Gračanička 15, podaci o nepokretnosti od 150 kvadrata).
Navodi se da je početna cena za nepokretnost (dakle ne samo za udeo Grada, već za svih 150 kvadrata) – ukupno 195.800,50 evra, što daje početnu cenu kvadrata od 1.305 evra.
Za ovaj deo grada cena je, kažu upućeni – prilično niska.
„Cena kvadrata u Gračaničkoj – koliko kažete“
„Realna cena za kvadrat u Gračaničkoj ulici u Starom gradu je – koliko kažete. To je jedna od najlepših i najtraženih ulica u Beogradu i cena je sigurno bolja od svih lokacija na Dorćolu gde se prodaju po ceni od 5.000 evra po kvadratu“, kaže za portal N1 procenitelj nekretnina Milić Đoković.
Oglas Grada Beograda o prodaji poslovnog prostora, kaže – nije video.
„Mogu samo da vam kažem koje su realne cene na toj lokaciji. Stanovi se, bez problema, prodaju za četiri do pet hiljada evra po kvadratu, u koliko god da su lošem stanju“, kaže Đoković.
Kada je reč o poslovnom prostoru, cena kvadrata se, kaže, kreće od pet hiljada do sedam hiljada evra.
„Kada kupujete stambeni ili poslovni prostor u Gračaničkoj vi, u stvari, kupujete lokaciju, patinu, pa pomalo i poreklo. Kao moderni skorojevići kada kupe nekretninu oko Hotela Moskva“, navodi naš sagovornik.
Šta je idealni deo
Kako za portal N1 objašnjava advokat Luka Obradović, idealni deo predstavlja iskazano „suvlasničko pravo fizičkog i/ili pravnog koje je predstavljeno u listu nepokretnosti u razlomku ili ponekad i u procentu, a odnosi se zapravo na suvlasnički udeo na fizički nepodeljenoj stvari“.
„Dakle određeno pravo postoji u određenom razlomku ili procentu na stvari koja nije fizički podeljena, pa se s tim u vezi ovo suvlasničko pravo odnosi na svaki deo te stvari, a ne neki tačno određen odnosno realno opredeljen deo“, pojašnjava Obradović.
Navedena lica, dodaje, mogu da izvrše fizičku deobu nepokretnosti i odrede šta njihov idealni deo zapravo predstavlja u toj nepokretnosti.
„Drugim rečima navedena lica mogu realno opredeliti svoje idealne delove putem ugovora o fizičkoj deobi u kojem će se definisati šta je čije od odredivih delova u samoj nepokretnosti, bilo da je to stan ili poslovni prostor. Ovaj ugovor se overava kod javnog beležnika“, navodi Obradović.
Kod utvrđivanja cene potrebna transparentnost
Procenitelj Milić Đoković ističe da bi, kada je reč o nekretninama, tržišna cena trebalo da se formira na osnovu trasparentnih parametara, a ne na osnovu nekih „ne baš preciznih kriterijuma“.
„Kod nas je generalno problem netransparentnosti celog postupka utvrđivanja prodajne cene nepokretnosti – po kom principu se radi procena, da li je rade procenitelji, ili Poreska uprava, ili Gradski zavod za veštačenje“, navodi Đoković.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR