Potrebno je obratiti se Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Beogradu, Nišu odnosno Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu
Foto: Privatna arhiva
Vraćajući se kući nakon obavljenog posla ugledao je nešto malo, sklupčano kraj puta. Prvo nije imao predstavu o čemu je reč, a nakon par sekundi shvatio je da je ovoj životinji preko potrebna njegova pomoć. Ištvan (65) iz Bačke Palanke ugledao je malenu sovu potpuno iznemoglu kako drhti ispred jedne kuće i ne oklevajući, odlučio je da joj ukaže pomoć.
– U blizini su bili neki psi lutalice, a bilo mi je žao da tamo bude potpuno sama. Stavio sam je u torbu i doneo kući. Prvo sam je držao u kutiji nekoliko dana i hranio, a posle mi je prijatelj rekao da odem da kupim džigericu, to sam i učinio – priča Ištvan za Telegraf.rs.
Sova je kod njega provela petnaestak dana, a onda je po savetu sekao i vrh krila i tako je hranio, sve dok nije dobila snagu.
– Imao sam jednu praznu prostoriju koju nisam koristio, a kad sam video da počinje polako da leti i dobija snagu, bilo mi je žao da boravi u tom malom prostoru. Kolega me je savetovao da je vratim tamo gde sam je pronašao, jer će je majka primiti nazad i tako je i bilo. Već sledećeg dana kada sam otišao da je proverim, sove nije bilo. Bio sam siguran da je sve u redu, da je otišla svojim putem – objašnjava on.
Međutim, pošto je Ištvan potražio savet na Fejsbuku, upravo u grupi „Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“, rekli su mu da je najbolje da stupi u kontakt sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode budući da, kako kažu, sve sove u Srbiji su strogo zaštićene vrste i njihovo zbrinjavanje moraju da rade nadležne institucije.
Iako je sova ojačala, neki korisnici grupe su mu rekli da nije smeo tek tako da je pusti, s obzirom na to da je bila kod njega neko vreme, te da mora da prođe stručnu procenu i da dovoljno odraste da bi mogla da leti i samostalno lovi plen.
Šta kažu stručnjaci?
Na koji način treba postupiti u pomenutom slučaju i zašto, te da li je Ištvan smeo da preuzme odgovornost, pitali smo Draženka Rajkovića iz Centra za istraživanje biodiverziteta koji nam je objasnio da je ovo normalna pojava kod mladih sova.
Kako je rekao za Telegraf.rs, u pitanju je sova utina (latinski Asio otus) koja je stara svega tri nedelje i za koju je normalno da mladunčad tokom procesa odrastanja i osamostaljivanja kreću da „iskaču“ iz gnezda tokom perioda istaživanja okoline. Objasnio nam je kako treba postupiti u takvim slučajevima.
– Najbolje je, uz pomoć merdevina popeti na najvišu granu u blizini mesta pronalaska kako bi ih spasili od grabljivaca poput pasa i mačaka, saobraćaja i kako bi roditelji čim padne mrak nastavili da ih hrane. Ukoliko se potrudimo i osmotrimo okolinu moguće je pronaći i gnezdo u blizini, ili nekog od braće i sestara – rekao je on.
Dodaje da mladunče nikako ne treba čuvati u kućama ili drugim sličnim mestima, osim u jednom slučaju.
– Nikako mladunce ne treba uzimati i nositi u ljudske objekte izuzev ako su vidno povređeni ili bolesni (krvarenje, prelomi itd). Osim što je kažnjivo zakonom, potpuno je neadekvatno i neprikladno za mladunca sove budući da teško podnose zatvor, klimatizovane prostorije kao i neadekvatnu ishranu. Pritom lako se naviknu na čoveka, pa je kasnije nemoguće ih “podivljati“ i vratiti u prirodu – objašnjava Draženko Rajković.
– Dakle, prilikom pronalska vidno bolesne i povređene sove ili bilo koje druge ptice potrebno je kontantirati zakonskog staraoca strogo zaštićenih vrsta – Zavod za zaštitu prirode Srbije u Beogradu, Nišu odnosno Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu – zaključuje on.
Kontaktirali smo i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije gde su nam rekli da je Ištvan trebalo da postupi baš onako kako mu je savetovano u grupi – da se obrati Pokrajinskom zavodu, jer su divlje životinje u vlasništvu Republike Srbije i smatraju se nacionalnim bogatstvom.
– Građani su dužni da nalaz bilo koje od njih jave institucijama, Ministarstvu zaštite životne sredine i zavodima za zaštitu prirode. U tom slučaju institucije su dužne da ih zbrinu. U Srbiji postoje dva zvanična prihvatilišta: u beogradskom i palićkom zoo vrtu. Građani nisu obučeni da zbrinjavaju divlje životinje i pored najbolje namere često ih pogrešnim postupcima ili usmrte ili ih onesposobe za vraćanje u prirodu. Zato to moraju da rade posebno obrazovane i obučene osobe – rekli su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za Telegraf.rs.
(Telegraf.rs)
Izvor: Telegraf.rs
