SRBIJA – Prema planu „Srbija 2027 – skok u budućnost“ biće izgrađeno 487 kilometara puteva u Srbiji i rekonstruisano više od 2.000 kilometara pruge. od Beograda do Subotice stizaće se za 70 minuta, a od Beograda do Niša za 100 minuta.
– Ostaje da se završi deonica između Trstenika i Kraljeva, sa petljom Vrnjačka Banja, zatim gore Vrba i Počekovina i onda će Moravski koridor biti kompletno završen – rekao je Vesić.
Ove godine biće završena i 23 kilometra od auto-puta do Požarevca kada je u pitanju Dunavski koridor. Ovaj koridor biće potpuno završen 2026. godine.
Podseća i da će se završiti Fruškogorski koridor, do Novog Sada, a ove godine u oktobru biće završen i deo auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege.
Kreće se i sa izgradnjom dva nova puta – prvi je deo puta Južni Jadran prema Crnoj Gori, a drugi Beograd–Sarajevo.
Ministar građevinarstva podseća i da će ove godine biti završena izgradnja 108 kilometara brze pruge od Novog Sada do Subotice, tako da će se od Beograda do Subotice putovati za 70 minuta.
U toku je, kaže, raspisivanje tendera za izgradnju brze pruge do Niša, koja će omogućiti da se od Beograda do Niša stigne za 100 minuta.
Pored brzih pruga, radi se i rekonstrukcija regionalnih pruga – pruge Stalać–Kraljevo–Rudnica, pruge Valjevo–Vrbnica, Banatske pruge, pruge između Vrbasa i Sombora, pruge Subotica – Sombor – Bogujevo – Sajlovo – Novi Sad, Niš–Dimitrovgrad.
Zajedno sa Vladom Bosne i Hercegovine kreće se u rekonstrukciju pruge koja povezuje našu prestonicu, preko Malog Zvornika sa BiH.
Vesić je rekao i da će zajedno sa Vladom Severne Makedonije pokušati da dobiju sredstva Evropske unije pomoću kojih bi se izgradila pruga koja će povezati Niš i Skoplje, dok će se sa bugarskim partnerima raditi na izgradnji još jedne brze pruge.
Na pitanje odakle nama novac za sve te projekte kada je budžet njegovog ministarstva sličan prošlogodišnjem, Vesić odgovara da je budžet Ministarstva građevinarstva u delu koji se odnosi na investicije veći nego prošle godine, kao i da se za projekte izdvaja novac iz više ministarstava.
I dok je deo projekata finansiran iz budžeta, drugi deo je finansiran iz kredita. Uslovi zaduživanja zavise od toga kod koga se zadužujemo, napominje Vesić.
– Svako zaduživanje je zakon koji se ratifikuje u Skupštini, tako da poslanici sa svakim predloženim zaduživanjem mogu da pročitaju uslove pod kojima se zaduživanje vrši. U svakom slučaju, mi smo zemlja koja je stabilna, koja ima visok rejting i zbog toga nam je moguće da se zadužujemo i pod povoljnijim uslovima od mnogih drugih zemalja – rekao je Vesić.
Veliki broj projekata znači i da će biti potreban veliki broj radnika. U slučaju naše zemlje, to znači i da ćemo morati da uvezemo radnu snagu.
– Mi smo zemlja koja samo u građevinarstvu ima oko trećinu strane radne snage. Prošle godine smo liberalizovali radno zakonodavstvo, u smislu da mogu lakše da dolaze strani radnici. Kako bude rasla industrija, moraćemo još više da imamo strane radne snage i to je nešto što nas sasvim sigurno čeka – rekao je Vesić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
