Inflacija, slaba kupovna moć i opšta nemaština uslovila je sve veći broj krađa u prehrambenim prodavnicama. A krade se sve, od pašteta, preko suhomesnatih proizvoda do kućne hemije. Ljudi koriste svaku situaciju, posebno nepažnju trgovaca. U slučaju otkrivanja krađe, prodavci treba da zahtevaju od počinioca da vrati robu, a ukoliko to ne želi da učini, treba da zovu policiju.
Ovakve stvari se definišu kao sitne krađe, i tu spada svaka krađa u vrednosti do 5.000 dinara. Međutim u praksi, mnogi prodavci pokušavaju verbalno da utiču na prestupnike, dok veoma mali procenat pokreće tužbu. Sitna krađa se goni po privatnoj tužbi, a sve što je više od 5.000 dinara smatra se drugim krivičnom delom – krađom, gde je propisana novčana ili zatvorska kazna do tri godine. Zato se i krade do visine tog iznosa.
A krađe se dešavaju svaki dan. U jednoj od prodavnica jednog od najvećih trgovinskih lanaca u zemlji u Bulevaru despota Stefana, u centru Beograda, pred kraj radnog vremena pre nekoliko dana se desila krađa, kada je počinilac pred kraj radnog vremena ušao u market, prišao kasi, uzeo boks poznatog brenda cigareta, i potrčao ka vratima. Vrata su se automatski otvorila i on je nestao, trčeći u smeru ka Luci Beograd.
Oni koji su se zatekli tu, malobrojni kupci i zaposleni u prodavnici nisu stigli ni da reaguju, a kamoli da potrče za kradljivcem. Razmenili su poglede, a šefica objekta koja je pristigla na kasu glasno je opsovala i objasnila šokiranim kupcima da će štetu zaposleni morati da nadoknade.
Zato smo pokušali da saznamo šta se najviše krade, kako se prodavci bore protiv krađa, kao i kako se sudski završavaju ovakvi slučajevi. Nažalost, iz većine najvećih trgovinskih lanaca koji posluju u našoj zemlji nisu hteli da zvanično odgovore na naša pitanja. Najčešći odgovor koje smo dobili od ovih kompanija je da takve i slične vrste podataka ne dele javno, „u cilju zaštite i poštovanja svih potrošača i partnera i fer odnosa“.
Na udaru artikli koji su laki i brzi za dalju prodaju
„Kada je reč o proizvodima koji se najčešće otuđuju, na prvom mestu to su artikli koji su laki i brzi za dalju prodaju, a tu prednjače proizvodi iz kategorije nege i kozmetike, kao i skuplja pića. Sistemi zaštite od otuđivanja u objektima su višestruki, od video nadzora, zujalica, pa do profesionalnog obezbeđenja i sve savremenijih metoda zaštite koje Univerexport svakako prati i u skladu sa trendovima implementira“, odgovoreno je iz „Univerexporta“.
Iz drugog trgovačkog lanca, koji važi za jedan od najrasprostranjenijih u našoj zemlji, nezvanično nam je rečeno da je spisak najkradenijih proizvoda veoma sličan.
„Među artiklima koji se najčešće otuđuju su tunjevina u konzervama, čokolade, alkohol, kafa, kozmetika, odnosno preparati za ličnu higijenu i maslinovo ulje. Kako bismo sprečili otuđenja artikala primenjujemo različite sisteme zaštite, među kojima su fizičko obezbeđenje, elektronska zaštita pojedinih proizvoda putem zujalica, prstenova i ostalih sredstava elektronske zaštite, a po potrebi koristimo i video-nadzor. Naša kompanija sarađuje sa nadležnim organima“, saopšteno je za N1 nezvanično iz ove korporacije.
Sa vlasnicima „malih“ ili „lokalnih“ radnji je drugačije, oni slobodnije pričaju o ovoj temi i potvrđuju da lopovi kradu čega god da se dohvate.
„Prešli iz prodavnica u velike markete, lakše je za krađu“
Svetomir Jovanović, vlasnik tri prehrambene prodavnice „Pro Trade“ u Pančevu, ukazuje da je broj krađa u malim prodavnicama smanjen, i da su se oni koji kradu „prešaltovali“ na tržne centre i supermarkete sa velikim kvadraturama, jer im je mnogo lakše.
„Mi držimo objekte do 50 kvadrata, i imamo takvih problema, ali ne kao ranije. Objekte smo pokrili kamerama i stavili monitore na kasu. Uglavnom su to ‘sitne krađe’, pašteta i sličnih proizvoda. Kradu šta im je pri ruci. Zato smo uslovili neki raspored artikala po radnji zbog tih krađa. Nama su zato konzerve i alkoholna pića visoko, da bi im bilo što teže da ih dohvate a da ih neko ne primeti. Skupe stvari ne mogu lako da se dohvate. Tako smo se dovijali“, kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, ima više tipova lopova. Obično su to nepoznate osobe, neretko idu u parovima, i dok jedan odvraća pažnju zaposlenima, drugi „operišu“, ali ima i onih koji se samostalno bave ovim.
„Tu zavisi i od iskustva kako će da se reaguje. Iskusni prodavci znaju da u tim siutacijama je najbolje primeniti dozu bezobrazluka, jer se finim neće ništa postići“, otkriva sagovornik N1.
Kaže da se u njegovim prodavnicama najviše krade kafa, tunjevina i alkohol, zbog lake preprodaje.
Objašnjava i zašto se malim prodavnicama ne isplati stavljanje „zujalica“ na proizvode.
„To ne može da se izvede u prodavnicama sa malom kvadraturom. Mi imamo male objekte, a one zahtevaju veći prostor. Rade na svojim frekvencijama, i hvataju ljude koji su u radnji još uvek, pa nema smisla njihovo stavljanje. Napominjem da samo stavljanje tih plastičnih bar kodova, koje se lepe, podiže cenu proizvoda“, navodi Jovanović.
Komentariše i šta raditi kada lopove uhvate prodavci na delu.
„Morate da ih isprepadate, da izvade to što su ukrali i zapretimo im da više ne dolaze. Ima i slučajeva onih koji su agresivni i bezobrazni i ne žele da vrate ukradenu robu. E sad, problem je što je nedefinisano ono kako smemo da se ponašamo, da li smemo da ih zadržimo i zaključamo dok ne dođe patrola policije. Zato smo u sivoj zoni“, obrazlaže Jovanović.
On je otkrio i da postoje sezona za lopove, koja kreće od novembra, i traje do marta. Precizira da je to zbog toga što lopovi mogu da nose jakne i ostale stvari u koje lako mogu da sakriju ukradene artikle.
„Najgori su jesenji i zimski period. Počinje od novembra, završava se negde u martu. To je u vezi sa odećom, gde oni sve sakrivaju. Slično je i sa težim krivičnim delima, pljačkama. Na svu sreću, sve ih je manje“, ističe Jovanović.
„Kradu mladi i stari, nema efikasne zaštite“
Prema rečima vlasnika prodavnice na Zvezdari Zorana Nedeljkovića, zbog slabe kupovne moći građana na meti onih koji kradu je veliki broj proizvoda, a glavni problem je što je broj onih koji kradu sve veći.
„Bavim se ovim poslom skoro 30 godina i važi večno pravilo da će lopova uvek biti. Mada, ne pamtim da je bila ovakva situacija. Pošto radim sve poslove, pa i pojedine smene na kasi, mogu da kažem da ste u prošlosti kradljivce mogli lakše da uočite. Čak i da se desi da ukradu nešto, lako je ustanoviti ko bi to mogao da bude, pa bi druga krađa od istog lopova bila teško izvediva, pratio bih ga od ulaska u radnju do izlaska iz nje. Danas je drugačije, kradu svi, odnosno ne postoji nikakva podela niti bilo šta što bi ukazivalo na to činme se bave ljudi. Kradu, mladi, ljudi u zrelim godinama, penzioneri… Kradu i oni koji su dobro odeveni, kao i oni koji dođu sa pojedinim pocepanim delovima garderobe“, kaže Zoran.
Predočava da ukoliko se vlasnici prodavnica sami ne zaštite, od institucija ne mogu da dobiju nikakvu zaštitu.
„Za krađe do 5.000 dinara se ne gone krivično, i to lopovi itekako koriste. Ukoliko ja ne sprečim krađu, ili izbacim lopova iz radnje, teško da će bilo ko da uradi. Oni to znaju, pa postaju sve bezobzirniji. Znaju da ih policija neće juriti, i pokušaće kad god mogu ili makon što ‘tipuju’ neku prodavnicu. Radio sam svašta, ali efikasna zaštite protiv lopova ne postoji“, kaže on.
Na pitanje šta se najviše krade, odgovara: „Zaista je veliki broj proizvoda koji je meta lopova. Alkohol i parfemi su na prvom mestu, jer najlakše mogu da ih preprodaju i da zarade tako. Slede hemijski proizvodi poznatih brendova kao i konzerve tunjevine. Kradu se i brijači, kafa, čokolade i ostala sredstva za održavanje higijene“, istakao je Zoran.
„Lidl“: Ne raspolažemo podacima o broju izvršenih krađa
Iz kompanije „Lidl“ nam je saopšteno da ne raspolažu podacima o broju krađa i napominju da je došlo do uvećanja broja sprečenih krađa u prodavnicama ovog brenda tokom 2023. godine u odnosu na 2022. godinu.
„Osim visokog nivoa opšte bezbednosti čemu doprinosi video nadzor, kao i korišćenja vrata koja na ulazu u prodavnicu sprečavaju izlazak kroz ista, za obezbeđivanje samog proizvoda koriste se i dodatna sigurnosna obezbeđenja. Osim sprečavanja krađe, cilj ovih mera je i očuvanje proizvoda u izvornom stanju kako bismo osigurali adekvatnu ponudu potrošačima. Na primer, u segmentu neprehrane, sredstva zaštite služe kako bismo sprečili vađenje delova proizvoda i obezbedili da potrošači koji kupuju proizvod imaju sve pripadajuće delove. Dodatno, u toku prethodne godine Lidl je počeo i sa primenom zaštite alkoholnih pića, čime je značajno smanjen inventurni gubitak po osnovu krađe ovih artikala“, saopštili su nam iz „Lidla“.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR