Manifestacije međugeneracijske nesolidarnosti idu od onih banalnih tipa „kuda su ovi starci krenuli ranom zorom, u špicu saobraćajne gužve, zauzimaju mesto u autobusu umesto da sede kod kuće“, do onih mnogo opasnijih, u kojima ih optužuju za političku i ekonomsku situaciju u zemlji, kaže za Kurir prof. dr Gordana Bujišić, lekar specijalista psihijatar - psihoterapeut i docent na Medicinskom fakultetu u Osijeku, gde, između ostalog, predaje i gerontologiju - nauku o starenju.
Osim direktnih napada na starije osobe, zapanjuje gotovo potpuno odsustvo empatije mlađih prema starijim osobama. Sve navedeno i puno drugih pojava dovode do diskriminatornog položaja starijih osoba u društvu, pri čemu treba naglasiti da situacija u Srbiji nije ništa lošija nego drugde, te međugeneracijska nesolidarnost predstavlja, nažalost, svetski trend.
Koje vrste stigmatizacije su često prisutne kada je reč o starijim ljudima?
Najteža stigmatizacija starijih osoba je pretpostavka da oni nisu dovoljno kompetentni u bilo čemu, da ništa ne razumeju te da ih u skladu sa time ne treba ništa pitati niti ih uvažavati, nego treba da budu skrajnuti kao građani drugog reda. Često se optužuju da koriste ekonomske resurse zemlje, posebno zdravstvenog sistema, da se preveliki novac izdvaja za penzije i druga davanja, a oni to, prema mišljenju znatnog dela javnosti, ne zaslužuju. Neretko i članovi porodica starijih osoba imaju isti stav prema starijim ukućanima, zanemarujući njihovo mišljenje i njihove emocije, što pogubno deluje na starije osobe. Poruka koja im se tako šalje je strašna, govori da su bezvredni i oni i njihov život.
Kako stereotipi o starijima mogu doprinositi osećaju diskriminacije?
Mišljenje mnogih je da stare osobe pripadaju prošlim vremenima, da su njihovi stavovi anahroni i da ne razumeju aktuelna zbivanja u društvu. Posledično, to dovodi do stava da stare osobe ne mogu biti punopravni članovi društva, nego treba da budu skrajnuti do mere da nemaju pravo da daju svoje mišljenje o bilo kojoj temi. U našem društvu puno toga se prelama kroz političku prizmu i nije zanemarljiv stereotip da starije osobe pripadaju isključivo određenim političkim idejama koje se nekima ne dopadaju i vrlo često to komentarišu na načine štetne po starije osobe. Realnost je da starije osobe imaju mnogo znanja, veština i iskustva koje nemaju priliku da koriste, što dovodi do vrlo frustrirajuće situacije i loših osećanja, zbog kojih se starije osobe povlače.
Koje su posledice stigmatizacije i zlostavljanja starijih ljudi na njihovo fizičko i mentalno zdravlje?
- Stigmatizacija starijih osoba kao manje vrednih članova društva neretko ide i korak dalje, mnogi od njih su žrtve zlostavljanja ne samo psihičkog nego i fizičkog od strane njima bliskih mlađih osoba, za koje se pretpostavlja da bi trebalo da ih zaštite i osiguraju im mirnu starost. To dovodi do pogoršanja hroničnih bolesti te do celog niza psihosomatskih oboljenja i depresije. Depresija kod starijih osoba često je zanemarena, što takođe predstavlja određeni vid stigmatizacije, a zanemarena depresija vodi ka različitim oblicima suicidalnog ponašanja. Stopa izvršenih suicida najviša je kod osoba starijih od 65 godina, to je najstrašnija posledica stigmatizacije i zlostavljanja, koju često zanemarujemo.
Jelena Vukić
