Koliko treba strahovati od zlo(upotrebe) veštačke inteligencije

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti naučnici iz zemlje i regiona razgovarali su o izazovima koje nosi veštačka inteligencija. Ističu da ne treba strahovati od tehnologije već od načina na koji je ljudi upotrebljavaju.

Sve je jasnije da je sa širokom primenom veštačke inteligenvije svet ušao u veliku tehnološku revoluciju. Pojava Chat GPT dovela je generativnu veštačku inteligenciju u kontakt sa mnogima koji nisu previše obraćali pažnju na nju smatrajući da je to daleka budućnost, piše RTS.

„Postoje dve vrste veštačke inteligencije. Jedna je ova na kojoj danas radimo i zovemo je veštaka inteligencija ili mašinsko učenje. Druga je generalna veštačka inteligencija, koja će verovatno dominirati u budućnosti i zato se o tome sada dosta i priča“, rekao je dr Branislav Kisačanin iz Instituta za VI u Novom Sadu.

Veštačka inteligencija već uveliko pomaže naučnicima u ranom dijagnostikovanju bolesti i odabiru terapije.

Na osnovu detaljnih podataka o simptomima, kvalitetu života i drugim iskustvima pacijanata a koje softver obradi, lekari lakše donose odluke.

„Pomoću mašinskog učenja i veštačke inteligencije mi dobijamo predikciju, odnosno kažemo da, na primer, trudnica koja je udaljena od svog mesta gde je rođena, ili ima mutacije nekog gena ili ima povišeno gvožđe, je u većem je riziku od nastanka određene bolesti“, kaže dr Aldina Avdić iz Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Farmaceutska industrija je oblast u kojoj se vešaška inteligencija već dokazala. Umesto decenijskih ispitivanja u razvoju lekova, naučnici pomoću superračunara za nekoliko meseci mogu da dođu do prvih rezultata.

„Pomoću VI sada naučnici mogu mnogo brže da otkivaju nove lekove. I uskoro ćete videti veliki broj lekova i za bolesti za koje nikada niste čuli, jer sada farmaceutska industrija može da priušti lekove za neke manje primećene blesti da i njih napadne“, dodao je dr Kisačanin.

Naučnike najviše zabrinjava zloupotreba veštačke inteligencije, ali i mogućnost da se ljudi sve manje obrazuju i uče, prepuštajući većinu svojih delatnosti algoritmima veštačke inteligencije.

Ipak, saglasni su i da će radnici koji ne usvajaju dobrobiti novih tehnologija vrlo brzo doživeti da njihove veštine zastare.