Završen samit lidera EU

Kada je reč o BiH, lideri EU odlučili su da pregovori budu otvoreni kada ta zemlja ispuni kriterijume i zatražili od Evropske komisije da do marta naredne godine izvesti o stepenu usklađenosti BiH sa kriterijumima za članstvo, u cilju donošenja takve odluke.

Odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom već prvog dana samita bila je malo iznenađujuća, jer je Mađarska najavljivala da će uložiti veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom.

Mađarski premijer Viktor Orban izašao je, međutim, iz sale u trenutku kada se glasalo o toj odluci, što je omogućilo da ostallih 26 lidera da zeleno svetlo za otvaranje pregovora sa Ukrajinom.

Orban je rekao da je pokušao da ubedi ostale lidere EU da ne stavljaju na dnevni red pitanje pristupnih pregovora Ukrajine, ali da ih je bilo nemoguće ubediti i odluku o otvaranju pregovora nazvao lošom.

Orban je, ipak, iskoristio pravo veta prilikom donošenja odluke o finansijskoj podršci Ukrajini i time sprečio da Kijev dobije 50 milijardi evra od EU.

Evropski savet sinoć je objavio i zaključke o Ukrajini, proširenju i reformama, u kojima je, potvrdio punu i nedosmislenu posvecenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana u EU i pozvao na ubrzanje procesa pridruživanja.

Evropski lideri naveli su takođe da su primil k znanju navode Evropske komisije o novom Planu rasta za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU.

Lajen: EU potvrdila kolektivnu posvećenost budućnosti sa svih šest partnera sa ZB

EU je snažno potvrdila kolektivnu posvećenost budućnosti u kojoj su svih šest partnera sa Zapadnog Balkana partnera deo Unije, poručila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon završetka samita Evropskog saveta u Briselu.

Ona je podsetila da je tokom samita EU odlučila da otvori pregovore o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom i dodeli Gruziji status kandidata za članstvo u EU, kao i da otvori pregovore o pristupanju sa BiH kada se ispuni neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo.

"Snažno smo potvrdili našu kolektivnu posvećenost budućnosti gde je svih šest partnera sa Zapadnog Balkana deo naše Unije. Na primer, za Albaniju i Severnu Makedoniju, cilj Evropske komisije je da otvori pregovore o pristupanju o prvim takozvanim osnovnim klasterima što je pre moguće", rekla je fon der Lajen.

Ona je ocenila da odluke koje su juče donete na samitu Evropskog saveta pokazuju da EU ispunjava svoja obećanja.

"Razlog za današnje proširenje nikad nije bio jači i ubedljiviji. U svetu koji je potresen višestrukim krizama, to je ulaganje u stabilnost. To je ulaganje u bezbednost i prosperitet našeg kontinenta i velika investicija u demokratije", rekla je.

Mišel: Samit lidera EU imao je istorijsku dimenziju

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenio je danas da je dvodnevni samit lidera EU imao "istorijsku dimenziju" jer su otvoreni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, dok je Gruzija dobila status kandidata.

Mišel je ukazao da je Evropski savet odlučio da otvori pregovore i sa BIH, kada ta zemlja postigne stepen usklađenosti sa kriterijumima EU.

"Proširenje je investiranje u mir, bezbednost i prosperitet", rekao je Mišel.

Kada je reč o reviziji višegodišnjeg budžeta, on je naglasio da je 26 država članica podržalo taj predlog, ali da to nije dovoljno i istakao da će biti održan specijalan samit tim povodom.

"Uveren sam i optmista da ćemo biti u poziciji da podržimo Ukrajinu finansijskim sredstvima", rekao je Mišel.

KAda je reč o situaciji na Bliskom istoku, Mišel je rekao da je vođena strateška diskusija i poručio da EU mora da bude posvećena i uključena, koliko god je to moguce, u pokušaju da utiče na tamošnja dešavanja.

On je dodao da postoji snažno jedinstvo oko bezbednosne garancije za Izrael.

"Izrael ima pravo na bezbednost, ima pravo da postoji", rekao je Mišel i naglasio da EU osuđuje "teorističke napade Hamasa i korišćenje civila kao ljudskog štita":

On je dodao da EU poziva Hamas da hitno i bezuslovno oslobodi preostale taoce.

Mišel je dodao da pravo Izraela da se brani mora da bude izvedene u skladu sa međunarodnim pravom i naglasio da se mora garantovati humanitarna podrška i pomoć.

Šolc: Predlog Orbanu da napusti salu tokom donošenja odluke o UKR - prijateljski

Nemački kancelar Olaf Šolc danas je ocenio svoj predlog mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da napusti prostoriju tokom donošenja odluke o paketu pomoci Evropske unije Ukrajini "prijateljskim predlogom Unije".

Ova odluka šalje snažan signal Kremlju, rekao je Šolc posle samita EU u Briselu, napominjuci da predsednik Rusije Vladimir Putin pogrešno smatra da podrška Ukrajini jenjava, preneo je Rojters.

Šolc je rekao da je uveren da ce formalni sporazum među državama EU biti postignut u januaru.

U slučaju da Orban ne popusti na specijalunom samitu planiranom za januar, "imamo druge opcije da pomognemo Ukrajini", dodao je on.

Odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom već prvog dana samita bila je malo iznenađujuća, jer je Mađarska najavljivala da će uložiti veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom.

Nakon tri sata zastoja u pregovorima lidera Evropske unije o početku pregovora o članstvu Ukrajine, nemački kancelar Olaf Šolc predložio je premijeru Mađarske da napusti prostoriju kako bi razgovori mogli da se nastave, uz reči: "Možda da popijete kafu ispred".

Šolc je svoj predlog lideru Mađarske izneo ispred kolega okupljenih na samitu EU, nakon čega je Orban napustio salu, otvorivši put istorijskoj odluci Unije da otvori pregovore s Kijevom, preneo je Politiko.

Nemački kancelar istakao je da je Orbanovo odsustvo omogućilo da preostalih 26 članica bloka odobre put pridruživanja Ukrajine za koji je potrebna jednoglasnost, za koju pravila EU govore da je ispunjena čak iako jedan lider nije prisutan.

Orban je, ipak, iskoristio pravo veta prilikom donošenja odluke o finansijskoj podršci Ukrajini i time sprečio da Kijev dobije 50 milijardi evra od EU.