Reto-ima nade održao je konferenciju za medije povodom 20 godina postojanja u Srbiji i uspešnog rada sa zavisnicima. Reto centar je humanitarna nevladina organizacija registrovana u Srbiji 2003. godine, dok u zemljama širom sveta postoji već 27 kao hrišćanski besplatni centar za rehabilitaciju zavisnika.
Organizator konferencije bio je Arsen Borojević, jedan od predstavnika tog udruženja, a takođe prisustvovali su Ana Đerkovic i Vladimir Romakov iz Reto centra, i Branislava Cincarević i Neda Makević iz Kancelarije za borbu protiv droga Republike Srbije.
“Povodom 20 godina postojanja Reto centra u Srbiji, hoćemo da iskoristimo ovaj događaj da kažemo nešto o našem radu jer je problem zavisnosti jako prisutan u našem društvu”, rekao je Borojević. Naglasio je da je od 2003. do 2023. godine više od 2.000 ljudi prošlo kroz program Reto centra, od toga 79% muškaraca i 21% žena. Većina onih koji su došli na rehabilitaciju bili su zavisnici od opijata (1.312 osoba), potom od alkohola (116 osoba), od amfetamina, kokaina, MDMA (42 osobe) i od medikamenata (50 osoba). Preostalih 35 osoba prijavilo se na rehabilitaciju zbog drugih problema u koje spada depresija, kocka i problemi u porodici.
Najveći procenat stićenika bio je iz Beograda (579 osoba), potom iz Vojvodine (396 osoba), iz Južne i Istočne Srbije (300 osoba), iz Šumadije i Zapadne Srbija (271 osoba), iz inostranstva (214 osoba) i 11 osoba sa Kosova i Metohije.
Makević je naglasila da Kancelarija za borbu protiv droge Republike Srbije ima potpisan memorandum o saradnji sa 26 organizacija civilnog društva i da su veoma ponosni na saradnju sa Reto centrom. “Mi smo se uverili na licu mesta da su uslovi više nego zadovoljavajući i da osobe tamo pronađu podršku da prevaziđu bolest i da se vrate u društvo.” Cincarevic je takođe pohvalila saradnju i istakla da je uspeh Reto centra od izuzetnog značaja jer je dokaz da organizacije civilnog društva igraju veoma bitnu ulogu u rešavanju problema zavisnosti.
“Ja sam došla u Reto centar sa razbijenim životom, bez nade, bez smisla i bez želje za životom,” rekla je Ana Đerković, nekadašnja zavisnica i volonter u centru i ispričala:
“Bila sam zavisnik petnaest godina, zajedno sa rođenom sestrom koja mi je umrla na rukama. Došla sam sa strahovitom osudom da sam majci zagorčavala život, da sam mogla da spasim sestru, da mi je dete otišlo u dom. U Reto centru sam naišla na osobe koje su mi pružile ljubav i podršku. Nakon tri godine je sin došao da živi kod mene; odrastao je u centru. Danas ja mogu da pružim drugima ono što sam ja primila, a to je ljubav i razumevanje.”
Principi Reto centra su posebni jer ne uključuju zdravstvene radnike i lekove u terapiju, već rade na opštoj rehabilitaciji i resocijalizaciji zavisnika. Radnici u centru su svi bivši zavisnici i volonteri, a program se sastoji od tri faze: detoksikacija, rehabilitacija i resocijalizacija koja traje u proseku dve godine. Predstavnici ove organizacije su doboko uvereni da su Hrišćanstvo i rad ključevi njihovog uspeha.
“Hrišćanstvo igra veliku ulogu. Osobe koje nam se javljaju često dolaze sa srušenim životima, narušenim zdravljem, sa sudskim procesima. Predivno je gledati kako se njihovi životi menjaju, a Božija pomoć i vera u teškim životnim situacijama je ključna.”
“Puno puta nam dolaze ljudi koji nikad u životu ništa nisu radili, i mi ih naučimo nešto, pružimo im prilike,” objašnjava Romakov. Naglašava da je rad ključni deo faze rehabilitacije, koja počinje kad stićenik završi fazu detoksikacije.
“Mi radimo selidbe, čišćenje, peremo tepihe, peremo kola, prodajemo polovni nameštaj i garderobu. U svim tim poslovima rade ljudi koji su došli na rehabilitaciju i kroz rad i bliskost ljudi koji su prošli kroz isto počinju da se rešavaju problemi. Mi danas svojim životima svedočimo da je moguće”, kreo je Romankov.
Borojević se na kraju zahvalio svim organizacijama, firmama i privatnim licima koji su pružili pomoć Reto centru ovih 20 godina.
Dok mnoge druge ustanove koje rade sa zavisnicima imaju cilj da osobe prestanu da konzumiraju supstance, Reto centar osposobljuje zavisnike da promene način razmišljanja i živote iz korena. Centar se samostalno finansira preko poslova koje obavlja: prikupljanje polovnog nameštaja, garderobe i bele tehnike, restauracija i prodaja istih u svojim prodavnicama. Zahvaljujući tome, štićenici boravak u njemu ne plaćaju.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR