foto wikipedia ArtemcoSudbina Savskog amfiteatra je zapečaćena još pre devet godina kada je tadašnji PPV, Aleksandar Vučić, između ostalog, o budućem Beogradu na vodi izjavio: „Šta god da uradimo, uvek će se pronaći neko ko će u nečemu falinku da pronađe, pa makar to bilo najvelelepniji, najlepši mogući projekat za našu zemlju“.
Najlepše mogući kvart je u međuvremenu narastao do velegroznih zgradurina, kasa arapskih investitora je napunjena do krajnih mogućnosti, a u Beogradu oko srpskog Šanzelizea (Promenade) i šire, sve falinka do falinke, da ih ne nabrajamo, svi Beograđani ih znaju.
Nedavno najavljeno rušenje i nova gradnja „lepše i starije“ zgrade pošte, kraj bivše glavne železničke stanice u Savskoj ulici, trebalo bi u ovo predizborno vreme da ulije malo poleta biračima, jer im SNS garantuje novi poduhvat, za koji se ne zna koliko će koštati, ali se zna da je o njemu ista vlast više puta iznosila dijametralno suprotne namere.
Na primer, godine 2018. zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je da će se obnoviti fasada starog objekta pošte, koju je projektovao međuratni arhitekta Momir Korunović (često nazivan srpski Gaudi, zbog zaista velelepnih palata koje je ostavio gradu). I godinu dana kasnije, gradski oci su bili izričiti da će zahtevati da se vrati autentična fasadu ovom zdanju, da bi vrlo brzo, 2020. gradski urbanista Marko Stojčić rekao da je nemoguće rekonstruisati originalni projekat.
Vesić je prethodno tvrdio da će zgrada promeniti namenu i možda u njoj bude hotel, da bi nakon kraćeg zatišja ministar finansija Siniša Mali izjavio da će se nakon „temeljne rekonstrukcije“ u ovoj zgradi nalaziti Dečiji muzej Beograda i pozorište Boško Buha.
Na kraju, a verovatno ne i definitivno, sada kažu da će srušiti socrealističku tvorevinu nastalu 1947. na zidovima zdanja koje je ozbiljno oštećeno u savezničkom bombardovanju na Uskrs 1944. godine.
A onda će iz temelja podići novu zgradu za kulturni centar sa „ljušturom“ koja će kopirati Korunovićevu fasadu. Da se braća Arapi, ili ko god bude eksploatisao unutrašnjost nove, a zapravo stare srpsko-vizantijske „opne“, ne bi bunili, za kulturu je predviđena samo trećina prostora, jer je sve ostalo komercijalna namena.
Predratni ukras Vilsonovog trga će tako postati podloga za arhitektonsku kvazimodernu šminku u pozadini, zajedno sa zgradom železničke stanice i još arhaičnijom kič izvedbom spomenika Stefanu Nemanji. Što bi napisao Nebojša Bakarec 2014. godine, sve što je moguće se radi „za kolosalnu SNS obmanu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
