Izuzetno je važno da se promene primete kod deteta u što ranijem dobu, kako bi se mogla pružiti adekvatna podrška, kažu stručnjaci.

A jedan dobar primer je porodica Pavlica iz Novog Sada, čiji sin Radovan, od najranije dobi pohađa taj program.

Kada mu je bilo šest meseci, Radovan je počeo da pohađa časove u okviru Servisa za ranu stimulaciju dece u školi "Milan Petrović".

Već tada, njegovim roditeljima bilo je jasno da podrška stručnjaka, za dete sa smetanjama u razvoju, može da donese višestruke dobiti.

Danas je Raša, kako ga zovu, radoznao dvoipogodišnji dečak, koji uz osmeh završava sve zadatke tokom časova kod defektologa ili logopeda.

"Kad smo dobili Rašu, kad smo saznali da ima Daunov sindrom nismo ništa znali o tome""Mi smo mislili da je još rano, pošto je on imao šest meseci kada smo se obratili školi, ali rekli su nam da nije, da treba da krenemo što pre", kaže Đorđe Pavlica.

A kada se kaže "što pre" doslovno se tako i misli, pa je program rane stimulacije osmišljen tako da podstiče decu od rođenja do treće godine u svim domenima razvoja, od senzornog, preko razvoja motorike, govorno-jezičkog i socio-emotivnog razvoja.

"Dete se oseća dobro, ništa mu se ne nameće" ono se igra a kroz igru se najlakše uči", ističe defektolog u školi Milan Petrović Zorana Stanojević,.

Koordinatorka programa rane stimulacije u školi Snežana Nikolić objašnjava princip da je u celoj priči dete vodilja.

"On bira aktivnosti, bira igru koju podržava defektolog, vodi tu igru i demo korak-po-korak ka zoni narednog razvoja", kaže Nikolić.

Najraniji uzrast, veoma je značajan i ako se u tom dobu dete stimuliše, to će mu omogućiti da bolje razvije svoje sposobnosti.

Đorđe Pavlica tvrdi da Radovan voli da ide u vrtić i da vaspitačice kažu da je tamo jedan od boljih.

I ne samo da se lako uklapa sa ostalom decom, Radovan se od prvog susreta uklopio i sa našom ekipom, a tu vrstu prilagodljivosti, potvrđuje njegov tata, mogu da pripišu, između ostalog, i pohađanju programa u školi "Milan Petrović".

"Ovim putem bih hteo da kažem svim roditeljima da se ne plaše, da dođu u školu, da dovedu decu. Znam da je teško kada neko ima dete sa smetnjama u razvoju, ali moramo zbog njih da ih dovedemo što ranije i da krenu sa stimulacijom", podseća Pavlica.

"Kada decu, vršnjake vaspitavamo da postoji različitost, jednog dana o njoj se neće pričati, ona će se podrazumevati i tada će društvo biti zaista inkluzivno u pravom smislu", veruje Koordinatorka programa rane stimulacije u školi "Milan Petrović" Snežana Nikolić.

Stručna podrška im je potrebna, ali i podrška društva u celini, jer samo tolerantnoj zajednici, deca sa smetnjama u razvoju pripadaju kao njen punopravan deo.